ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 12. априла 1852. године свијет је угледао Петар Убавкић, „први вајар обновљене Србије"

Детаљи

Датум последње измене недеља, 12 април 2020 07:32

Објављено недеља, 12 април 2020 07:20

На данашњи дан 12. априла 1852. године свијет је угледао Петар Убавкић, „први вајар обновљене Србије; рођен у Београду, студирао у Минхену и Риму; био средњошлолски наставник и умро у Београду [1910].

Највише вајао бисте у веристичком духу, од којих су најбоље и најпознатије Ђуре Даничића, Вука Караџића, кнеза Милоша и краља Александра Обреновића; позната му је и група фигура 'Рањени заставник'.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3,  Београд, 1986, стр. 661).

У тексту „Косанчићев венац“, објављеном у „Политикином забавнику“, број 2892 од 13.7.2007. године, на стр. 45. Милица Петровић пише: „Цела улица Косанчићев венац добила је име по кући трговца Трајковића. Саграђена је крајем 19. века, а у средишњем делу налази се заобљена ниша у коју је 1895. године постављено попрсје Ивана Косанчића с кацигом на глави и у витешком оклопу. Статуу је израдио Петар Убавкић, први вајар обновљене Србије. У овој кући сада живи породица чији преци већ три деценије бораве на Косанчићевом венцу, а домаћини кажу да не би мењали свој дом ни за кућу у Паризу.“

Овај подсјетник је илустрован фотографијом Убавкићеве статуе Ивана Косанчића, коју је снимио Дејан Мраовић, а за боље упознавање духа дијела старог Београда названог према легендарном косовском јунаку требало би прочитати и роман Слободана Селенића „Пријатељи са Косанчићевог венца 7“ (БИГЗ, Београд, 1983).

Емисија о Косанчићевом венцу из серијала „Разголићени град“ РТС-а, чији сценарист и наратор је Бојан Босиљчић, може се погледати на јутјуб-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=zyUtBOIxWk0.

Дванаестог априла 1913. године рођен је џез-музичар Лајонел Хемптон, „амерички вибрафонист, клавирист, бубњар и вођа оркестра... Лајонел Хемптон је први музичар-импровизатор који је почео да користи вибрафон. Он је изузетно вешт у парафразирању и обдарен је  веома истакнутим смислом за свинг. Маљицама постиже богату и кристално јасну сонорност, ударајући снажно плочице инструмента у брзом темпу, док их у лаганом милује. На клавиру свира техником вибрафона и у високом регистру импровизује с два прста. Као солист на бубњевима такође је веома добар и на њима постиже све ритмичке могућности. Лајонел Хемптон је сценски музичар коме нема премца и успешан је певач, тако да се његов полет преноси и на музичаре и на слушаоце...“ (Франк Тено: „Речник џеза“, „Вук Караџић-Ларус“, Београд, 1980, стр. 145-146). Хемптон је умро 2002. године.

Пишући о Београдском џез-фестивалу (новембар 1979) у тексту „Кроз иглене уши“, штампаном у његовој књизи „Ћути и пливај даље“ („Народна књига“, Београд, 1983, стр. 54-55), Милан Влајчић је написао и сљедеће: „Завршне вечери фестивала догодило се нешто незамисливо: напоредо са првим београдским гостовањем Великог оркестра легендарног Лајонела Хемптона у Дому синдиката, Концертна дирекција Загреба приредила је у спортској хали 'Пинки' коцерт чувеног џез-рок квартета Меклафлин-Кобем-Брус-Голдберг. Ако се месецима у граду не одржи ни један концерт џез-музике, а онда се истовремено приреде два концерта са тако изазовним извођачима, то може да делује као спрдња са публиком, неодговорно понашање организатора. Показало се да публике има напретек: у 'Пинкију' је око пет хиљада слушалаца више стајало него седело, а две хиљаде је испунило Дом синдиката. Љубитеље музике не треба стављати пред непотребна искушења, али је пријатно сазнање да је седам хиљада људи у овом граду спремно да за музички доживљај плати не баш јефтине улазнице (150 и 200 динара).“

Фотографија на којој је дугосвирајућа плоча Lionel Hampton & his Giants of Jazz 1979 „Hamp in Haarlem“ (лиценцно издање ПГП РТБ, изворно издање Timeless Records, a division of Wim Wigt Productions, Wageningen, Holland) илуструје данашњи подсјетник, а нумера „Hamp’s Boogie Woogie“ може се послушати на јутјуб-локацији: https://www.youtube.com/watch?v=pUWu0ba5qDU.

Жозефина Бeкер, француска пјевачица и плесачица америчког поријекла, умрла је на данашњи дан 1975. године. У причи „Наши универзитети“ („Београд за почетнике“, „Народна књига“, Београд, 1983, стр. 8) Богдан Тирнанић пише: „Пре рата је то била комплетна кућа забаве. У подруму се налазио бар, на крову зграде постојала је летња тераса, а две дворане служиле су, осим за приказивање филмова, различитим другим садржајима: играле су се ту оперете и остали комади са певањем и пуцањем, док је посебно остало запамћено гостовање Жозефине Бекер. О великом утиску који је њена игра у костиму од банана оставила на тадашњи Београд причао нам је лично ондашњи власник биоскопа, допуштајући да наслутимо како је било нешто између њега и тамнопуте певачице; последњи Жозефинин долазак у Београд, пре петнаестак година, прилично га је ражалостио јер није имао пристојно одело да оде на њен концерт, приређен, иначе, у добротворне сврхе. У кафани 'Грмеч' тај је стуб-оснивач наше модерне културе био познат као чика Драги и по њему су се навијали часовници: стизао је у локал тачно пет минута после завршетка ноћне емисије 'Глас Америке' за југословенске слушаоце. Никада није тражио да му платите шприцер; сматрао је да сте господин који не заборавља своје дужности.“

Фотографија Жозефине Бекер, преузета са портала kurir.rs, такође илуструје овај текст, а на јутјуб-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=H46uf5-Way0, може се погледати њен наступ.

Шпанска оперска пјевачица Монсерат Кабаље рођена је 12. априла 1933. године. На данашњи дан 1938. умро је руски оперски пјевач Фјодор Иванович Шаљапин, а 1941. године, погинуо је Владимир Ћоровић, српски историчар.