Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
    • Читање је забавно!
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Срећне празнике жели вам Народна библиотека Добој! Read More
  • У Народној библиотеци Добој, у четвртак, 22. децембра 2022. године с почетком у 10.00 сати, одржан је 12. семинар континуиране едукације школских библиотекара матичног подручја Добој. Семинар под називом „Школске библиотеке: старе и нове теме“ организовали су радници Матичне и развојне службе Народне библиотеке Добој, Нада Лугоњић, библиотекар и Жељко… Read More
  • Наша колегиница др Славица Гостимировић, била је позвана од стране колега из Народне библиотеке „Филип Вишњић“ из Бијељине, да одржи предавање на Семинару за књижничаре и библиотекаре матичног подручја за регију Семберија, Мајевица и један дио Посавине. Семинар је едукативног карактера, те су библиотекари овог матичног подручја имали прилику да… Read More
  • Поводом обиљежавања 130 година од рођења Иве Андрића, у Народној библиотеци Добој синоћ је отворена изложба под називом „Андрићеви мостови од јаве и сна“. Аутор изложбе је Аница Нарић, библиотекар. Изложбена поставка на двадесет паноа хронолошки оцртава Андрићев живот и рад, кроз критичке осврте, бројне фотографије, цитате из његових дјела,… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Десет најчитанијих наслова: новембар 2022.

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 4. маја 1924. године у Вараждинским Топлицама рођен је Ненад Брикси, новинар, књижевник, чувени преводилац стрипа „Алан Форд.“

AFПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 4. маја 1924. године у Вараждинским Топлицама рођен је Ненад Брикси, новинар, књижевник, чувени преводилац стрипа „Алан Форд.“

„Основну школу и гимназију завршио је у Вараждину. Високу економско-комерцијалну школу уписао је у Загребу, али је након два семестра економије прекинуо студије и посветио се новинарству. Од 1945. године објављивао је новеле, цртице, хумореске и путописе. Писао је комедије, радио-драме, најчешће савремене тематике с мјестом радње у Загребу. Књижевни првијенац био му је драма 'Случај Форестер' чија је премијера била у загребачком позоришту 'Комедија', 1954. године. Под псеудонимом Тимоти Тачер објавио је више хумористичких и криминалистичких романа, од којих су неки екранизовани. Романи: 'И тако даље' и 'Све или нешто' преведени су на чешки језик. Најуспјешнији му је роман 'Мртвацима улаз забрањен' који је доживио десетак издања, преведен је на пет језика, а по њему су снимљена два играна филма. Његов најпознатији допринос популарној култури је уређивање и превођење италијанског комичног стрипа 'Алан Форд' који је на простору бивше Југославије постао популарнији него у самој Италији. Умро је у Загребу 1984. године и сахрањен је у породичној гробници на Мирогоју.“

Бриксијева биографија преузета је са задњих корица његовог романа „Мртвацима улаз забрањен“, чији предњи корични лист илуструје данашњи подсјетник. Роман је објављен 2018. године, у издању Удржења стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“. Представљен је на стрип-вечери, 7.12.2018. године, одржаној у оквиру „Треће изложбе стрипа Српске“ у Центру за културу и образовање Добој, коју је организовао професор Борислав Маљеновић, добојски стрип-цртач. Представљању књиге присуствовали су Милорад Вицановић Маза, свјетски признат аутор стрипа из Лакташа и Зоран Пејић из Бањалуке, предсједник Удружења „Девета димензија“. Истовремено је представљен и стрип „Тимоти Тачер“, епизода „Мртвацима улаз забрањен“, сценаристе Ненада Бриксија и цртача Вјекослава Ивезића, такође у издању Удружења „Девета димензија“.

У књизи „Лексикон ЈУ митологије“ („Ренде“, Београд, „Постскриптум“, Загреб, 2005), Теофил Панчић, на стр. 36. пише: „Серијал 'Алан Форд' почео је да излази код нас на прелазу из шездесетих у седамдесете и... никада није престао. 'Вјесникова' редакција 'Романи и стрипови', његов први и једини прави СФРЈ издавач безброј пута је доштампавала старе епизоде и преносила нове, и увек је било купаца за најбољу робу 'Made in Italy' коју смо тада добијали. Све друго били су бофл и ђинђуве из Трста. Преводилац загребачког издања, врсни писац, преводилац и познавалац 'тривијалне' литературе Ненад Брикси, учинио је од свог дела мајсторију, а сваки од ликова надахнуо је толико карактеристичним дискурсом (у то доба се још могло живети без те речи) да је, у рецепцији југословенског читаоца, једини могући језик овог серијала био високопарни квазикрлежијански аграмерски стил који је Брикси сјајно и промовисао и, истовремено, пародирао. “

Овај текст илустрован је и фотографијом са изложбе о стрипу „Алан Форд“, која је, у сарадњи са Амбасадом Италије у БиХ, у добојском Центру за културу и образовање отворена 18. јануара 2015. године.

Nа јутјуб-каналу (Hjezinac 3): https://www.youtube.com/watch?v=LzvP2RIM3oM, доступан је прилог о Ненаду Бриксију, емитован у ТВ-календару ХРТ-а, 17.8.2019. године.

 У Бриселу (Белгија) на данашњи дан, 4. маја 1929. године, рођена је глумица Одри Хепберн. Умрла је у Толошеназу (Швајцарска), 20. јануара 1993.

У причи „Одри, моја љубав“, објављеној у „Политици“, 13. новембра 2016. Момо Капор је писао: “Одри Хепберн ме је први пут приметила тек негде у септембру 1954. у плишаној сали једног биоскопа који је мирисао на ментол бомбоне и носио звучно име 'Империјал'. Ухвати ме паника када се само сетим колико смо времена до тада пропустили нас двоје. Одри и ја. Сећам се свега, баш као да се догодило јуче: управо сам био раскинуо са старом Авом (Гарднер) у филму 'Босонога контеса' због неког сасвим просечног тореадора са којег није скидала очи. Купио сам карту за филм 'Празник у Риму' и сео у други ред партера десно. Сећам се добро, баш те недеље добио сам нов џемпер са извезеним јеленима. Јелени су те године били у моди. Патио сам као убоги ђаво што ми је на груди могао да стане само јелен и по, јер сам био жгољавко, док су моји другови из разреда носили и по шест јелена капиталаца у трку. Одри Хепберн је, изгледа најпре приметила мог снужденог јелена и по, а тек онда мене. Управо се љубила с оним надувеним Грегори Пеком, који је у том филму играо америчког новинара, кад се изненада загледа у партер десно. И Грегори је осетио да се догађа нешто чудно, па је покушао да је на брзину одвуче у вилу Боргезе, али се мала Одри непрестано окретала тражећи ме по сали. Да је само сишао доле у партер, добио би такав ђон у трбух да би ме памтио док је жив! Али није сишао…“

А Жељко Фајфрић, у књизи „Била једном једна земља : Титова Југославија“ („Даламбер“, Нови Сад, „Имприматор“, Сремска Митровица, 2012), на стр. 221. пише: „Експанзија 'Веспе' почиње од 1952. године. Сетите се филма 'Roman Holiday' ('Одмор у Риму'), тада је Одри Хепберн провозала Грегори Пека 'Веспом' кроз цео Рим. Тада је и Југославија могла да види ово мало чудо од мотора. А то је стварно посебна сцена у филму. Грациозна вожња на малом моторићу који уз то изгледа прелепо.“

У књизи „Кока-кола социјализам : американизација југословенске популарне културе шездесетих година XX века“ („Службени гласник“, Београд, 2012), Радина Вучетић је на стр. 115. писала: „Један од примера подражавања филмских звезда и утицаја америчког филма кроз начин облачења, понашања и забављања био је везан за биоскопски хит шездесетих – 'Доручак код Тифанија', који је у Југослвији почео да се приказује у децембру 1965. године. Садржај филма, али и прелепа Одри Хепберн као Холи Голајтли, нису могли да оставе равнодушном југословенску публику, па је штампа доносила различите написе о њој, а приказивање 'Доручка код Тифанија' и популарност коју је стекао, били су повод да се организује тематски маскенбал у београдској дискотеци 'Код Лазе Шећера', на коме су девојке имале фризуре и муштикле као Холи Голајтли, и на коме су се посетиоци такмичили у познавању реплика из овог филма.“

Предња корица књиге Одета Ферија „Празник у Риму“ (Спортска књига, Београд, 1954) и постер-плакат истоименог филма (дистрибуција „Морава-филм“ Београд) такође илуструју овај подсјетник.

Трејлери за филмове „Празник у Риму“ и „Доручак код Тифанија“, доступни су на јутјуб-каналу (Miguel Garcia): https://www.youtube.com/watch?v=twi3lQIDkiU, односно
(Soundtrackyotuve): https://www.youtube.com/watch?v=EUO34CiTA4o.

 Прије четрдесет година на данашњи дан умро је Јосип Броз Тито. (РТС-Сајт-Званични канал: https://www.youtube.com/watch?v=PZcJ3fqjTaw).

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo