Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
    • Читање је забавно!
    • Un balzo oltre
    • Међународни дан књиге за дјецу
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Аутор: Аница Нарић У Народној библиотеци Добој, поводом обиљежавања 90 година од смрти Михајла Пупина, отворена је изложба под називом „Шетачи дугом – Пупин, Тесла, Миланковић“. Аутор је Аница Нарић, библиотекар савјетник, а кроз поставку посјетиоци се могу упознати са животом и радом ових пјесника науке. Сва три изумитеља дала су… Read More
  • Аутор: Аница Нарић У окриљу српског народа поникли су неки од најзначајнијих научника свијета. Њихов проналазачки дух одвео их је до врхунских открића, којим је начињен велики корак ка напретку људске цивилизације. Изложба под називом „Шетачи дугом – Пупин, Тесла, Миланковић“ биће отворена у уторак, 29. априла 2025. године, у 13… Read More
  • Позивамо вас на Мотивационо предавање кроз књиге Стеве Селака из Бањалуке, које ће аутор одржати у уторак, 11. марта у 18.00 сати у Народној библиотеци Добој. У питању је личност са необичним искуством, медицински феномен, неко ко је доживио три пута клиничку смрт, неко ко се није мирио са животним… Read More
  • Обавјештавамо све учеснике изложбе под називом "Пошумимо свијет", која је организована у сарадњи са Друштвом сликара из Корзика, да су радови стигли из Италије. Ваше радове и сертификате о учешћу можете преузети у Народној библиотеци Добој. Честитамо учесницима.   Read More
  • Хвала Лутвији Аличић, дугогодишњем члану Народне библиотеке Добој, на поклоњеним књигама! Књиге су у процесу обраде и ускоро ћете их моћи позајмити са Одраслог одјељења.     Read More
  • И ове године Народна библиотека Добој је, у оквиру пројекта "Un Balzo Oltre" (Један скок преко), омогућила да заинтересовани академски сликари и аматери учествују на међународној изложби у Корзику, Италија. На изложби под називом "Пошумимо свијет", која је организована у сарадњи са Друштвом сликара из Корзика, била су изложена 26… Read More
  • У Народној библиотеци Добој одржан је 14. семинар континуиране едукације школских библиотекара матичног подручја Добој под називом „ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ : образовањем до стручности“, а у организацији Матичне и развојне службе. Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7

Десет најчитанијих наслова: новембар 2023.

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...Првог маја рођен је филозофски писац Милан Кангрга (1923-2008), „проф. Филоз. Факултета у Загребу.

Milan KПрвог маја рођен је филозофски писац Милан Кангрга (1923-2008), „проф. Филоз. Факултета у Загребу. Основна тематика његових критичких и студиозних радова обухваћа филозофску етику, онтологију и естетику. Запажене су његове анализе њемачке класичне филозофије и Маркса, а напосе проблематике човјека, праксе, слободе, отуђења и идеологије.

Познат је његов реферат на Бледском савјетовању југославенских филозофа, у којем је подвргао, с марксистичких позиција, оштрој критици теорију одраза. По Кангрги 'повијесна пракса или човјек као повијесно практично биће производи и природу и то дијалектичко кретање природе и хисторије мијењајући је, односно хисторије као природног процеса развоја. Та се пак природно социјална самониклост мора према Марксу увијек изнова револуционирати, да би и човјека и свијета као његова – уопће било.' Кангргин филозофски напор смјера и на то да покаже немогућност Марксове и марксистичке етике. Глав. дјела: 'Рационалистичка филозофија' (у 'Филозофској хрестоматији', МХ, 1957), 'Етички проблем у дјелу Карла Маркса' (1963), 'Етика и слобода' (1966), 'Размишљања о етици' (1970), 'Смисао повијесног' (1970), 'Човјек и свијет' (1975).“ (Данко Грлић: „Лексикон филозофа“, „Напријед“, Загреб, 1983. стр 202).

            Кангрга је био један од оснивача Корчуланске љетне школе и члан редакције часописа „Праксис“. У књизи „Contra fatum : случај групе професора Филозофског факултета у Београду : 1968-1988“, „Младост“, Београд. 1989), Небојша Попов на стр. 9-10. пише: „Овде је реч о једном од критичких становишта које је у основи, инспирисано Марксовом дијалектичком методом критике политичке економије, идеологије и државе као битних ограничења човекове слободе и доприносу пројектима револуционарног преображаја капитализма. Поменуто становиште је педесетих и шездесетих година заступао широк круг интелектуалаца, у првом реду у филозофији и социологији, углавном окупљених око часописа 'Praxis' (1964-1974) и 'Философија' (нова серија, 1967-1974), делотворних у научним и образовним установама, националним и интернационалним, каква је, рецимо, Корчуланска летња школа (1963-1974). Као преломни тренутак за обликовање овог становишта обично се узима Бледско саветовање југословенских филозофа и социолога (1960), на којем је дошло до темељите критике и одбацивања стаљинског канона револуције и социјализма ('истмата' и 'дијамата'). У тој духовној оријентацији обновљена је категорија слободе дуго запостављена у теорији и науци, а као 'нови кључ' за разумевање Маркса узета је и његова (и Енгелсова) идеја да је 'слободан развој сваког појединца услов слободе за све'.“

            PraxisНебојша Попов је у својој претходно поменутој књизи, на стр. 323. објавио и писмо загребачких професора Бранка Бошњака, Данка Грлића, Милана Кангрге и Гаје Петровића, од 16. фебруара 1981. године, упућено највишим инокосним органима Федерације и СР Србије, као и декану београдског Филозофског факултета. Писмо је сљедећег садржаја: „Поштовани другови, обраћамо се Вама“ са жељом да се исправи  поновна неправда, која је нанијета нашим колегама из Београда, одлуком да им престане радни однос на Филозофском факултету. Тиме су погођени слиједећи наши другови, филозофи и социолози: др Загорка Голубовић, др Михаило Марковић, др Драгољуб Мићуновић, др Небојша Попов, др Светозар Стојановић, др Љубомир Тадић и др Миладин Животић. Ми смо на приједлог Филозофског факултета у Београду (1974) били у комисијама које су поднијеле своје извјештаје о њиховом стручном, научном и друштвено-политичком раду. У тим извјештајима било је предложено да осмеро колега (тј. поред наведених још и Триво Инђић), треба да остану на Факултету. Но они су ипак административним путем били уклоњени, што је током протеклих година донијело многе неповољне посљедице и штетило угледу наше земље. Ми и данас остајемо код свог мишљења и сматрамо да би њима требало омогућити да раде као наставници. Молимо Вас да са своје стране допринесете позитивмом рјешавању тог немилог случаја.“

            Данашњи подсјетник илустрован је предњим корицама часописа „Праксис“ (број 2, 1966) и Кангргине књиге „Пракса, вријеме, свијет“ (Нолит, Београд, 1984), а његова размишљања на тему: „Филозофе, шта мислиш?“, доступна су на јутјуб-каналу (Rory Marino): https://www.youtube.com/watch?v=gl_rahcjDWw.

Композитор, музички писац, педагог, академик САНУ, Енрико Јосиф је на данашњи дан 1924. године „рођен у Београду где је завршио музичку академију на којој је сада професор. Ствара у синтези интелектуалног и емоционалног те постиже импулсивну сонорност, снажан ритам и интензивну звучност. Дела: оркестарска 'Симфонија у једном ставу', 'Лирска симфонија', 'Sonata antica'; кантата 'Рустикон', драмски летопис 'Стефан Дечански', камерна 'Сновиђења', 'Дивертименто'; балет 'Птицо, не склапај своја крила' и др. Добио Седмојулску награду 1960. године.“ .“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 1,  Београд, 1986, стр. 994). Умро је 13. марта 2003. године.

Душан Плавша у књизи „Музика : прошлост, садашњост, личности, облици“ („Нота“, Књажевац, 1981), стр. 259. износи мишљење: „Композитор Енрико Јосиф испољава наклоност према полифонији и монументалним вокално-инструменталним формама...“

„Поред јеврејског, народ који има страховиту одговорност, управо за близину Божјег имена, нека ми се не говори о национализму или било шта томе слично хтели ми или не хтели, јесте српски народ, страдалачки народ. Он се мора присетити да не сме никада напустити ту дивну одговорност коју има, и чини ми се да управо на чудесан начин, губљење Косова у државотворном смислу, он добија чудесно ново осећање саборности и велике одговорности коју има. Та два народа, говорим сад о Европи, два најстрадалнија европска народа, по мени су позвани да буду најближа један другоме, да укину све предрасуде које су се дешавале и дешаваће се до краја времена“, рекао је Енрико Јосиф (https://iskra.co/srbija/enriko-josif-o-srbima-preko-stradanja-do-spasenja/).

Његова шира елаборација о заједничкој судбини Јевреја и Срба доступна је на јутјуб-каналу (Метаноја ТВ): https://www.youtube.com/watch?v=iFIqYshg3hA, а „Балада за флауту“ Енрика Јосифа може се послушати на јутјуб-каналу (Jugo Ridza): https://www.youtube.com/watch?v=6nhilL2m1MY&list=PLVaG7nJiUDU3wrem5QZ3_oKJPz0QOQNi8.

Овај текст илустрован је и предњим коричним листом књиге „Речи у времену последњем“ („Југославијапублик“, Београд, 1992) у којој су сабрана казивања Енрика Јосифа.

Данас је Међународни празник рада.

 

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo