Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Добојлије су синоћ уживале у стиховима Десанке Максимовић, Витомира Николића, Бране Цветковића, Мирослава Антића, Шекспира и других великих пјесника, које је говорио глумац Небојша Миловановић. Поезијом и понеком анегдотом из живота глумаца и пјесника, Миловановић је учинио да овај догађај буде још једно вече за памћење одржано испред наше Библиотеке.… Read More
  • Синоћ смо имали част да будемо прва библиотека која је промовисала нови роман „Немој никад да се вратиш“, ауторке Весне Дедић! Многобројни љубитељи писане ријечи уживали су у причама из живота ове успјешне књижевнице, новинарке, водитељке, мајке, надасве- успјешне жене, која је своја искуства преточила у књиге. Промоција новог романа… Read More
  • Промоцијa књиге “Немој никад да се вратиш” Весне Дедић. Народна библиотека Добој, 16.06.2022. године у 20 сати. Read More
  • Драга дјецо, дјечје одјељење Народне библиотеке Добој „Карло Колоди“ организује јединствену радионицу Ђепетићи у сриједу, 8. јуна 2022. године у 11.00 сати! Ако сте четврти разред основне школе и ако сте заинтересовани, позивамо вас да дођете и будете дио ове незаборавне авантуре, у којој ћете са Ђепетићима цртати, читати, путовати… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Десет најчитанијих наслова: новембар 2021

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан, 23. априла, рођен је Јаков Јаша Продановић (1867-1948), „политичар, публицист, научни и књижевни радник, вођ Републиканске странке, министар и народни посланик, потпредседник Владе ФНРЈ, члан САНУ.

JasaНа данашњи дан, 23. априла, рођен је Јаков Јаша Продановић (1867-1948), „политичар, публицист, научни и књижевни радник, вођ Републиканске странке, министар и народни посланик, потпредседник Владе ФНРЈ, члан САНУ.

У Краљевини Србији био министар просвете као члан Самосталне странке; као министар народне привреде спровео 1910. кроз скупштину Закон о радњама којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радничко законодавство; 1921. са Љубом Стојановићем основао Републиканску странку, којој је био шеф до своје смрти; 1890 уређивао 'Народну мисао', 1903-12. 'Одјек', 1921-23. 'Гласник Професорског друштва'. Писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Змаја, Јове Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића; био је члан оснивачког и редакционог одбора 'Дела' и 'Српског књижевног гласника' и сарађивао у свим нашим знатнијим књижевним и политичким листовима. Дела: 'Уставни развитак и уставне борбе у Србији', 'Вук Караџић и Милош Обреновић', 'Наши и страни', 'Наша народна књижевност', 'Историја политичких странака и струја у Србији'.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3,  Београд, 1986, стр. 100).

Видео-прилог о споменику Јаши Продановићу (дјело вајара Сретена Стојановића из 1958. године) на Калемегдану може се погледати на јутјуб-каналу Комитета знања Србије: https://www.youtube.com/watch?v=txMTM6AB9CA, а предњи корични лист његове књиге „Уставне борбе у Србији“ (издање Геце Кона) илуструје данашњи подсјетник.

Јаша Продановић је један од чувених ђака-јунака романа Милована Витезовића „Шешир професора Косте Вујића“. Екранизација овог романа из 1971. године (режија Владимир Андрић), у којој професора Вујића игра Павле Вуисић, а Јашу Продановића Јосиф Татић, доступна је на званичном јутјуб-каналу РТС (Културно-уметнички програм): https://www.youtube.com/watch?v=NWCZAMd1WL8. Истоимени филм из 2012. који је режирао Здравко Шотра, у коме Александар Берчек глуми професора Косту, а Андрија Даничић Јашу Продановића, у пуном трајању може се погледати на јутјуб-каналу Коштњак-филма: https://www.youtube.com/watch?v=Te9s3xcF1sE.

IvoДвадесет трећег априла 1916. године рођен је Иво-Лола Рибар, „политички радник, син Ивана Рибара... Основну школу и гимназију завршио у Београду, политичку економију студирао у Женеви, а правне науке у Београду, члан КПЈ од 1936. Као истакнут омладински руководилац учествовао на разним међународним омладинским конгресима: Брисел 1935, Женева 1936, Париз 1937... Због револуционарног рада интерниран је јан. 1940. у концентрациони логор у Билећи, где је остао до распуштања логора у мају 1940... Погинуо је 27. XI 1943. на Гламочком пољу, погођен бомбом из непријатељског авиона у тренутку кад је требало да крене авионом за Каиро као шеф прве војне мисије НОВЈ при британској Команди Блиског и Средњег истока. Проглашен је 18. XI 1944. за народног хероја. Сахрањен је у Београду испод Калемегданске тврђаве.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3,  Београд, 1986, стр. 194).

У социјалистичкој Југославији Лола је био и препознатљив симбол омладинске поткултуре, као својеврстан пандан Че Гевари на свјетском нивоу. Његов стилизовани лик отиснут у сито-штампи био је чест мотив на мајицама и акцијашким јакнама ношеним у свакодневном животу, као и на значкама које су у то вријеме украшавале бројне ревере, а фотографија једне од сачуваних прати и овај текст.

Чувена је била љубав између Лоле и Слободе Трајковић, кћерке угледног београдског апотекара Светолика Трајковића, која је, одбивши да изда Лолу, заједно с родитељима страдала у логору на Бањици, 9. маја 1942. године.

У сачуваном писму, Лола пише Слободи: “Најдража једина моја! Пишући ово писмо ја се поуздано надам - оптимиста сам, као и увијек - да ти оно никад неће стићи већ да ћемо се нас двоје видјети и увијек остати заједно. Јер ово писмо је зато и писано. У овом тренутку, када полазимо у посљедњу, одлучну етапу боја од којег зависи, поред осталог, и наша лична будућност и срећа, желим да ти кажем неколико простих и једноставних ствари. У мом животу постоје само двије ствари: моја служба нашем светом циљу и моја љубав према теби, најмилија моја. Нашу срећу и живот који смо хтјели нисмо, као ни милиони других, могли остварити изоловано, већ само преко наше борбе и наше побједе. И зато су те двије ствари у суштини, у мени самом, једно. Знај, душо, да си ти једина коју сам волио и коју волим. Сањао сам и сањам о нашој заједничкој срећи - онаквој какву смо жељели, о срећи достојној слободних људи. То је једина права срећа, једина коју треба жељети. Ако примиш ово писмо - ако дакле ја не доживим тај велики час, немој много туговати, најдража! У свијету у коме будеш тад живјела, наћи ћеш, увијек жив, најбољи дио мене самог и сву моју љубав према теби. За тебе сам сигуран да ће твој пут бити прав и онакав какав мора да буде. На њему, на путу живота наћи ћеш освету и срећу. Много, много те волим, једина моја! И желим да никад не добијеш ово писмо, већ да заједно с тобом дочекам велики час побједе. Желим да те својом љубави учиним онако срећном као што то заслужујеш. Увијек твој.”

Latinska čitankaГлумица Слобода Мићаловић име је добила по Лолиној дјевојци, а ово писмо послужило је „Корни групи“ као инспирација за пјесму „Иво Лола“, која се, у интерпретацији Златка Пејаковића, може послушати на јутјуб-каналу (Цане Смиљанић): https://www.youtube.com/watch?v=Groc2Jd8deg.

Слобода Трајковић дружила се са старијим сестрама Смиље Константиновић, припаднице високог свијета моде, јунакиње романа Гордане Ћирјанић „Седам живота принцезе Смиље“, која је острво Ибица претворила у једну од престоница свјетског џет-сета. Њен отац Душан Константиновић својевремено је био свештеник у Осјечанима и служио у Храму Ваведења Пресвете Богородице, освештаном 1881. године. Касније је у београдским гимназијама предавао грчки и латински језик. Његови уџбеници још увијек се налазе на интернет-аукцијама књига, а један од њих краси и овај подсјетник.

На данашњи дан 1616. године умрли су Виљем Шекспир и Мигел де Сервантес, те је UNESCO 23. април прогласио за Свјетски дан књиге, а 2005. један од оснивача јутјуба Џавид Карим на ту платформу поставио је први видео-клип.

 

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo