Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
    • Читање је забавно!
    • Un balzo oltre
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Обавјештавамо све учеснике изложбе под називом „ДРУГИ ФРOНT, ЖEНE У РATУ (Жeнa кao хрaнитeљкa и зaштитницa пoрoдицe)“, а коју смо организовали у сарадњи са Друштвом сликара „Cesare Frigerio“ из Италије (Gruppo Cesare Frigerio) у оквиру пројекта „Један скок преко“: „Un balzo oltre“, о сљедећем: Изложба је отворене 19. новембра 2022.… Read More
  • Ове године Свјетски дан читања наглас (World Read Aloud Day), обиљежавао се 1. фебруара. Тим поводом, на дјечјем одјељењу „Карло Колоди“ у Народној библиотеци Добој, у периоду од 30. јануара до 3. фебруара 2023. године, приредили смо активност под називом "Читај наглас", намијењену дјеци предшколског узраста. Читање наглас, као и… Read More
  • Ове године Свјетски дан читања наглас (World Read Aloud Day), обиљежава се 1. фебруара. Тим поводом, на дјечјем одјељењу „Карло Колоди“ у Народној библиотеци Добој, организовали смо читање прича за дјецу предшколског узраста у периоду од 30. јануара до 3. фебруара 2023. године. Читање наглас, као и читање уопште, проширује… Read More
  • Ове године Свјетски дан читања наглас (World Read Aloud Day), обиљежава се 1. фебруара. Тим поводом, на дјечјем одјељењу „Карло Колоди“ у Народној библиотеци Добој, организовали смо читање прича за дјецу предшколског узраста у периоду од 30. јануара до 3. фебруара 2023. године. Читање наглас, као и читање уопште, проширује… Read More
  • Ове године Свјетски дан читања наглас (World Read Aloud Day), обиљежава се 1. фебруара. Тим поводом, на дјечјем одјељењу „Карло Колоди“ у Народној библиотеци Добој, организовали смо читање прича за дјецу предшколског узраста у периоду од 30. јануара до 3. фебруара 2023. године. Читање наглас, као и читање уопште, проширује… Read More
  • Ове године Свјетски дан читања наглас (World Read Aloud Day), обиљежава се 1. фебруара. Тим поводом, на дјечјем одјељењу „Карло Колоди“ у Народној библиотеци Добој, организовали смо читање прича за дјецу предшколског узраста у периоду од 30. јануара до 3. фебруара 2023. године. Читање наглас, као и читање уопште, проширује… Read More
  • Ове године Свјетски дан читања наглас (World Read Aloud Day), обиљежава се 1. фебруара. Тим поводом, на дјечјем одјељењу „Карло Колоди“ у Народној библиотеци Добој, организовали смо читање прича за дјецу предшколског узраста у периоду од 30. јануара до 3. фебруара 2023. године. Читање наглас, као и читање уопште, проширује… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7

Десет најчитанијих наслова: новембар 2022.

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 1867. године Београд је прешао у српске руке.

ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 1867. године Београд је прешао у српске руке.

У овогодишњем васкршњем изадању „Политике“ Дејан Алексић на стр. 22. пише: „Да су околности редовне српска престоница обележила би свечарски 'Дане Београда'. Јер у овој недељи низом догађаја годинама се прослављају прво помињање словенског имена Београда 16. априла 878. године и предаја кључева кнезу Михаилу и српској војсци 19. априла 1867. године. Прочитан је ферман султана Абдула Азиза којим су београдска, кладовска, смедеревска и шабачка тврђава предате на управљање српском кнезу. Од тог важног датума, који се ове године поклапа са највећим хришћанским празником, до данас Београд је свашта прегрмео и формално је био престоница десет држава.“

            О културној клими у Београду и међународним приликама у Србији тог доба Милорад Павић је у књизи „Кратка историја Београда“ („Дерета“, Београд, 1998), чија предња корица илуструје данашњи подсјетник, на стр. 51. и 55-57. писао: „У XIX веку у Београду се нагло развија књижевни и културни живот. Ту је први министар просвете у обновљеној српској држави највећи писац српског предромантизма, Доситеј Обрадовић; он 1808. оснива Велику школу, заметак универзитетске наставе у обновљеној Србији и ту школу похађа Вук Караџић, најзаначајнији писац српског романтизма, пријатељ Јакоба Грима и знанац Гетеа, који пише о Вуковим збиркама српске народне поезије. У Београду ничу музеји, књижаре, научна, сликарска и музичка друштва, а позоришни живот добија све на живости. Две чувене позоришне куће, 'Театар на ђумруку' (од 1841) и 'Код јелена (од 1847) као и трупа Павела Ђурковића у суседном Панчеву код 'Трубача' (од 1844) која гостује и у Београду, чине језгро тог живота; са изградњом Народног позоришта све то води ка даљем успону, ка данашњем Београду... Секретар француског посланства у Србији, песник Огист Дозон знао је добро српски и 1859. године објавио је своје веома тачне препеве преко 60 лирских народних песама под насловом 'Poesies populaires serbes’. Енглески дипломата Едвард Роберт Булвер-Литон који је у Београду често боравио, па се ту и упознао са Дозоном, објавио је под псеудонимом Овен Мередит 1861. збирку рађену према Дозоновој под насловом 'National songs of Serbia’. Треба се сетити да се у то време“ Виктор Иго и Ламартин писали песме посвећене Београду и Земуну, а 'Њујорк тајмс' је 27. марта 1876. године посветио исцрпан чланак Србији и перспективама Београда у склопу 'источног питања'. Београд је, после преласка у српске руке, пише амерички лист, 'велика слободна лука Источне Европе; све железничке пруге које повезују Средоземно море са Левантом, везе између Пруске, Немачке, Мађарске и Истока састају се ту; трговина Дунавом и Савом ту се спаја. Земља је плодна, људи вредни и храбри...' Али, део Србије у то време био је још увек под турском окупацијом. Тако исте 1876. године, поводом турског масакра над српским становништвом у једном месту недалеко од Београда, француски песник Виктор Иго пише свој оглед 'За Србију', где каже: 'Један народ убијају. Где? У Европи. Има ли сведока том чину? Један: цео свет. Виде ли га европске владе? Не.'“

            На званичном јутјуб-каналу РТС-а: https://www.youtube.com/watch?v=3jwIFIgcMOg, може се погледати емисија о Театру на Ђумруку, првом професионалном позоришту у Београду.

            У књизи „Београд у XIX веку : кафанске и културне догодовштине“ („Вестмарк“ и др. Београд, 1996) приређивача Драгана Миленковића, чији предњи корични лист илуструје овај подсјетник, налази се и текст Бранислава Нушића „Београдске кафане“, у којем на стр. 102-103. пише: „Према бочним, јужним вратима Саборне цркве, овима из Краља Петра улице, налази се одувек једна мала кафаница на доњем спрату оне интересантне куће турскога стила која се све до наших дана сачувала онаква каква је. То је кућа чувеног Ећим-Томе, те се и та кафаница у прво своје време звала 'Ећим-Томина кафана'. Позније, она је добила име 'Кафана код Саборне цркве'. Када је владика Инокентије постао митрополит и настанио се према Саборној цркви, њега је то љутило да се једна кафана зове 'Кафана код Саборне цркве' и предузео је кораке преко власти да се то име забрани, а свештеницима и свем осталом црквеном особљу забранио да ту кафану посећују док носи име 'Код Саборне цркве'. Тако закупац  кафане буде принуђен те дозове једнога дана фирмописца да избрише фирму и новом је замени. Фирмописац избрише старо име, али нико, ни газда ни гости да се сете какво би ново име дали кафани. Неколико дана домишљали су се и газда, и фирмописац и гости, па никако да нађу подесно име. За то време фирмописац испише изнад врата знак питања, хотећи тиме да означи да питање натписа стоји отворено и да се чека његово решење. Публика прихвати онај знак питања као дефинитивно решење и тако и назове кафану која остаде затим, па све до данас, 'Кафана код знака питања'.“

                Емисија Смиљане Попов из серијала „Београд за почетнике“, која се дијелом односи и на „Кафану код знака питања“ може се погледати на јутјуб-каналу ТВ Studio B: https://www.youtube.com/watch?v=4MWAiXoRUVI, а каква ће бити судбина најстарије београдске кафане у поступку рестутуције може се видјети у кратком видео-прилогу на јутјуб-каналу ТВ B92: https://www.youtube.com/watch?v=L0ZVIfMfVDE.

            Овај подсјетник је илустрован и књигом „Пут једнога природословца око земље“ (Загреб, 1922) Чарлса Дарвина (1809-1882), који је умро на данашњи дан. Књига је била у власништву добојског библиофила Данијела Конзанија и чува се у склопу његове личне библиотеке у Народној библиотеци Добој.

            На данашњи дан 1851. рођен је српски сликар Ђорђе Крстић; у Лондону је сто година касније, 1951. одржано прво такмичење за мис свијета, а умрли су: италијански сликар Паоло Веронезе (1588), енглески пјесник Џорџ Гордон Бајрон (1824), норвешки антрополог и истраживач Тор Хејердал (2002) и Раша Попов (2017), српски књижевник и новинар.

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo