Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
    • Читање је забавно!
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Срећне празнике жели вам Народна библиотека Добој! Read More
  • У Народној библиотеци Добој, у четвртак, 22. децембра 2022. године с почетком у 10.00 сати, одржан је 12. семинар континуиране едукације школских библиотекара матичног подручја Добој. Семинар под називом „Школске библиотеке: старе и нове теме“ организовали су радници Матичне и развојне службе Народне библиотеке Добој, Нада Лугоњић, библиотекар и Жељко… Read More
  • Наша колегиница др Славица Гостимировић, била је позвана од стране колега из Народне библиотеке „Филип Вишњић“ из Бијељине, да одржи предавање на Семинару за књижничаре и библиотекаре матичног подручја за регију Семберија, Мајевица и један дио Посавине. Семинар је едукативног карактера, те су библиотекари овог матичног подручја имали прилику да… Read More
  • Поводом обиљежавања 130 година од рођења Иве Андрића, у Народној библиотеци Добој синоћ је отворена изложба под називом „Андрићеви мостови од јаве и сна“. Аутор изложбе је Аница Нарић, библиотекар. Изложбена поставка на двадесет паноа хронолошки оцртава Андрићев живот и рад, кроз критичке осврте, бројне фотографије, цитате из његових дјела,… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Десет најчитанијих наслова: новембар 2022.

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...Осамнаестог априла умро је Светомир Николајевић (1844-1922), „књижевник и политичар; био проф. Велике школе, академик.

NikolajevicОсамнаестог априла умро је Светомир Николајевић (1844-1922), „књижевник и политичар; био проф. Велике школе, академик.

Рођен у Радуши код Ваљева; историјске науке студирао у Београду и на разним европским универзитетима; један од оснивача Радикалне странке, министар унутрашњих дела, председник владе 1894; умро у Београду. Био веома активан на просветном и хуманитарном пољу; одличан познавалац енглеске и других књижевности, либерално оријентисан, вршио је значајан утицај на нашу књижевност у другој пол. XIX в. Написао велик број студија, критика, чланака и есеја, од којих су многи издани у две свеске 'Листићи из књижевности'.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 2,  Београд, 1986, стр. 804).

Предњи корични лист друге свеске Николајевићевих „Листића из књижевности“ (Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1888) илуструје данашњи подсјетник, а видео-прилог о постављању спомен-плоче Светомиру Николајевићу у Београду доступан је на јутјуб-каналу „Арт комуникација“: https://www.youtube.com/watch?v=kaLvLS8XZ24.

О Николајевићевом ангажману у масонерији писао је Зоран Д. Ненезић у књизи „Масони у Југославији : 1764-1980“ („Зодне“, Београд, 1988), чија је предња страна заштитног омота у функцији илустрације овог текста. У дијелу књиге који се односи на конституисање ложе „Побратим“ (1890-1940) Ненезић на стр. 197. пише: „На првом редовном раду нове ложе изабрано је и њено часништво. За старешину је изабран Ђорђе Вајферт, а за његовог заменика Светомир Николајевић...“ У потпоглављу које се тиче анексије Босне и Херцеговине, на стр. 250. наведена је Николајевићева дискусија на сједници ложе „Побратим“, која је одржана 11. октобра 1908. године: „'Кад би благодарношћу биле плаћене услуге, које чини слободно зидарство: онда би оно овом приликом примило велику захвалност, јер је се међу првима узбунило и дошло на мисао, да за ову земљу и нашу Отаџбину треба жртвовати све оно што патриотизам налаже. Као што ви осећате тешкоћу прилика, у које је наша земља ушла, тако исто осећам и ја, тако осећа и мало и велико у српском племену... Та тешкоћа није у томе, што је наш комшија заграбио велики део српских земаља, већ у ономе другоме погледу, који очекује нашу земљу у будућности. Ми се налазимо пред једним јаким непријатељем, који је потресао један од најлепших наших идеала, који нам ништи наде да смо ми са Босном и Херцеговином једно исто. Ако и овом приликом, пред тако великим душманом, наша земља не учини ништа, онда нам је затворен пут и на југ и на запад, онда смо ми осуђени и ово парче земље да изгубимо. Ово за нас још није подела Пољске, али је пред поделом Пољске. У овим тешким приликама треба да се концентрише све што има патриотизма и пожртвовања, те да се покрене на сложан рад, да не би пропустили овај тренутак. Ја мислим да се тиме руководи и Краљ и Влада, а мислим да у овој земљи нема изрода, и зато треба веровати у свачији патриотизам. Према томе наша је дужност да потпомажемо владу у свему'.“

NenezicНа званичном јутјуб-каналу Радио-телевизије Србије могу се погледати емисије редакције Образовно-научног програма, у којима се појављује и Зоран Д. Ненезић: „Масони у Првом балканском рату“ на: https://www.youtube.com/watch?v=wtThHu7VKRI, а „Масони : други део“, која се односи на период након Првог свјетског рата, на: https://www.youtube.com/watch?v=8iHwQa0F_mk.

„Безусловном капитулацијом, која је ступила на снагу 18. априла 1941. у 12 часова, нестало је Краљевине Југославије. Територија је била подељена између Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и Албаније. Фашистички окупатори су одмах завели терор и почели с прогонима, посебно Срба, Словенаца, Јевреја и Рома. Насилно су пресељавали Словенце из немачких анектираних крајева и Србе с територије Независне државе Хрватске и Македоније (под бугарском окупацијом), у Србију. Немци су вршили мобилизацију радне снаге за немачке фабрике и терали људе на принудни рад. Ницали су бројни концентрациони логори за комунисте, антифашисте и родољубе. Усташки покољи, пљачке и палежи изазивали су праву пустош у многим областима Независне државе Хрватске...“

Овако је писао пуковник Јован Вујошевић у књизи „Други светски рат 1“ („Народна књига“, Београд, 1981, стр. 267), чијом фотографијом је такође илустрован овај подсјетник, а на званичном јутјуб-каналу РТС-а  може се погледати емисија „Дозволите“, на тему „Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године“. Прилог се налази на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=YIhhCQs_xuI.

Drugi svetski ratПрема подацима из књиге „Да се не заборави“ (АИЦ, Београд, 1999) аутора Душана Јеринића и Иване Ивковић, 18. априла 1999. године, бомбардоване су: зграда Покрајинског већа Војводине у Новом Саду, Фабрика „Први партизан“ Пожега и жељезничка пруга Прокупље-Приштина. На стр. 7. те књиге објављено је писмо америчког ратног ветерана: „Драги пријатељи, дозволите ми да кажем само једно. Ваш народ има већу подршку у САД него што мислите. Синоћ сам присуствовао трибини Удружења америчких ратних ветерана. Нико од близу 800 присутних није подржао председника Клинтона и његову политику. Сви мислимо да постоје мирни начини да се кризна ситуација реши. Ја сам учествоваво у Другом светском рату (ви сте били наши савезници и пријатељи тада). Увек сам мислио да смо у праву што се боримо против Хитлера, Мусолинија и Јапанаца, јер су они били претња целом свету. У тренутном конфликту постоји грађански рат и једино што ми желимо је да сви људи живе у миру на Косову. Једино што ми сада желимо је да престане бомбардовање невиних цивила и уништавање њихових кућа. Желим вам брз завршетак овог ратног лудила и да сви живите у миру. Поздрав, Том Бевермен, САД, 18.4.1999. недеља.“  

На данашњи дан 1946. године Сједињене Америчке Државе признале су Федеративну Народну Републику Југославију са Титом на челу,  а десет година касније, 1956. распуштен је Информбиро. Рођена је хрватска књижевница Ивана Брлић-Мажуранић (1874), а умрли су научник Алберт Ајнштајн (1955) и Ивица Видовић (2011), хрватски глумац.

 

 

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo