ПОДСЈЕТНИК...Православни вјерници који вријеме рачунају према Јулијанском календару данас обиљежавају Велику суботу.

Православни вјерници који вријеме рачунају према Јулијанском календару данас обиљежавају Велику суботу.

Драгомир Антонић и Миодраг Зупанц у књизи „Српски народни календар“ (издавач Душан Дедић, Београд, 1988), коју је илустровао Александар Дероко, на стр. 84-85. пишу: „Четрдесет осми и последњи дан Ускршњег поста. Шести дан Страсне, Велике недеље. Посан дан. У Босни и Херцеговини, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада 'масте', односно боје у црвено јаја. Фарбају их тако што улију воду у лонац и у њу сипају црвену боју или вразило. Затим се запали провлак воштанице па се њом праве шаре по јајима. Обично су то биљни мотиви, са представама сунца, месеца и крстића. Кад вода проври стављају јаја и кувају све док три пута не очитају 'Оче наш' или једном 'Вјеруј'. Рачуна се, а и искуство је то показало, да је то време довољно да се јаја скувају. Када се јаја охладе отиру крпом једно по једно при чему се показују шаре. У кућама које су имале смртни случај јаја се фарбају у тамно црвено, црно или 'масте' у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад. Херцеговци верују да су јаја била најомиљенија храна Исуса Христа и да су оног часа када је изашао из гроба сва јаја поцрвенела. У спомен на тај догађај и данас се боје у црвено.

У Левчу кажу да су негде у далекој земљи жене виделе како војници прогоне Христа, па да би омеле гониоце брзо обоје и ишарају јаја. Ставе их у крило и понуде војницима. Они застадоше запањени чудесним изгледом јаја, што Исус искористи и побеже потери. Од тада Бог благосиља офарбана јаја.

Трећа варијанта приче из бољевачког краја гласи: 'Кад су Исуса скинули са крста и сахранили, његова мајка Марија, изађе му на гроб и ту остави неколико обарених јаја. Када је Христ у недељу васкрснуо, јаја на гробу поцрвенеше'. Од тада Бог нареди да се за сваки Васкрс фарбају јаја у црвено.

Занимљиво је казивање које се може чути у Црној Гори. 'Док су стражари чували од хришћана Христов гроб, донеше им за вечеру печену кокошку. Један од стражара, по природи плашљив, стално се прибојавао да ће Христ устати из гроба. Његовим друговима је то сметало па му један одбруси да ће се то десити кад печена кокошка коју треба да поједу полети и снесе црвено јаје. Само што је то рекао печена кокошка полете и испусти црвено јаје. Стражари скочише на ноге и стигоше само да угледају Христа са анђелима који га узносе у небо.“

Традиционални начин фарбања јаја у луковини може се погледати на јутјубу, на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=zfyB_nJ0TlQ.

Овај подсјетник илустрован је фотографијом на којој су стара православна црква, Српска школа и Српска народна читаоница у Добоју, на локалитету Попово брдо. Црквена општина добојска организована је 1882, школа је отворена 1883, а црква је освештана 1884. Црквена општина добојска парохију је добила 1886. године. Школска зграда која као мотив доминира фотографијом изграђена је 1903, а Српска народна читаоница дјелује у њој од 1906. године. Фотографију је пронашао, посједовао и објавио у књизи „Стари Добој : у ријечи и слици“ (ауторско издање, Добој, 2003) мр Бранко Белић, дугогодишњи директор и кустос археолог Музеја у Добоју. Према његовом казивању фотографија је снимљена 1907. или 1909. године, приликом прославе Видовдана.

У знак сјећања на професора Белића (1930-2018) овај текст илустрован је и фотографијом изложбе “Тврђава и варош добојска” коју је приредио у Народној библиотеци Добој 2000. године.