Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
    • Читање је забавно!
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Срећне празнике жели вам Народна библиотека Добој! Read More
  • У Народној библиотеци Добој, у четвртак, 22. децембра 2022. године с почетком у 10.00 сати, одржан је 12. семинар континуиране едукације школских библиотекара матичног подручја Добој. Семинар под називом „Школске библиотеке: старе и нове теме“ организовали су радници Матичне и развојне службе Народне библиотеке Добој, Нада Лугоњић, библиотекар и Жељко… Read More
  • Наша колегиница др Славица Гостимировић, била је позвана од стране колега из Народне библиотеке „Филип Вишњић“ из Бијељине, да одржи предавање на Семинару за књижничаре и библиотекаре матичног подручја за регију Семберија, Мајевица и један дио Посавине. Семинар је едукативног карактера, те су библиотекари овог матичног подручја имали прилику да… Read More
  • Поводом обиљежавања 130 година од рођења Иве Андрића, у Народној библиотеци Добој синоћ је отворена изложба под називом „Андрићеви мостови од јаве и сна“. Аутор изложбе је Аница Нарић, библиотекар. Изложбена поставка на двадесет паноа хронолошки оцртава Андрићев живот и рад, кроз критичке осврте, бројне фотографије, цитате из његових дјела,… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Десет најчитанијих наслова: новембар 2022.

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК... На данашњи дан, 29. марта прошле године, преминуо је Добрица Ерић, „песник, један од најплоднијих из круга песника са села; рођен 1936. године

Dobrica ErićНа данашњи дан, 29. марта прошле године, преминуо је Добрица Ерић, „песник, један од најплоднијих из круга песника са села; рођен [1936] у Доњој Црнући, Гружа.

Уређивао часопис 'Расковник'. Песме му се одликују језичком свежином, сликама и колоритом; пише такође песме и драме за децу. Гл. дела: збирке песама 'Свет у сунцокрету', 'Буклија', 'Виноградар', 'Стари српски календар', 'Песма о ратару', антологија песника са села 'Орфеј међу шљивама' (са Д. Витошевићем), 'Чудесна ружа Гружа', песме за децу 'Огрлица од бисера', 'Песме о свицима', драме за децу 'Витез на овну', 'Вашар у Тополи', 'Торта са пет спратова', и др.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 1,  Београд, 1986, стр. 758).

Добрица Ерић је био радо виђен гост широм Републике Српске. Учествовао је малтене на свим послијератним годишњим културним манифестацијама посвећеним лику и дјелу Иве Андрића које су под називом „Вишеградска стаза“ одржане у Вишеграду, као и на „Сусретима библиотекара Републике Српске“, интегралној компоненти саборовања у граду на Дрини.

Овај појмовник илуструје Ерићева посвета Дописништву Српске новинске агенције (СРНА) у Добоју, исписана 2. маја 1997. године,  на збирци пјесама „Злодух“, објављеној поводом освајања прве награде за поезију „Свети Сава“ на Видовданском сабору Републике Српске у Сокоцу, 1995. године. Ову књигу, која се може пронаћи у фонду Народне библиотеке Добој, издали су Српска новинска агенција са сједиштем у Палама и некада чувена издавачка кућа из Горњег Милановца „Дечје новине“.

„О Добрици Ерићу, неспорном благу поезије и српске нације, није могуће писати као о другим песницима. Имао је харизму Змаја и Десанке: другачију од њихове, али исто тако значајну за српски род. Као Змај, и он је 'песник за сва времена', са свицима у очима и песмом на уснама која саму себе изговара. О том самородном богомданом песнику доста је писано, али понекад безразложно уздржано и критички недовољно утемељено. А Ерић је међу ретким српским песницима који су своје певање саобразили изворној лепоти стиха, божанственој форми песничке уметности и судбинским круговима патриотског певања о Србима и Србији.

Нико од савремених песника није га надмашио у популарности и блискости са својим народом. Ерић је у свом времену најпотпуније одржавао у народу представу о поети као жртвеном посвећенику поезији магичном одбраном њене загонетне привлачности. Успевао је то књигама и посвећеничким казивањем песама по школама, на трговима, у библиотекама, домовима културе, позориштима, на саборовањима уметника, народним светковинама, у програмима радија, телевизије... У градовима, српским варошима, селима. Из њега су проговорили искон поезије, биће српског народа, српског језика и ћирилице. Биће уметности, уопште.“ (Љубомир Ћорилић: „Самоуки академик поезије Добрица Ерић“, http://www.cirilica-beograd.rs/насловна/самоуки-академик-поезије-добрица-ерић, приступљено 27.3.2020).

Љубитељи народне музике памте га и као аутора текста пјесме „Волео сам девојку из града“ Мирослава Илића коју је компоновао Обрен Пјевовић. У споту из 1987. године, фаталну градску дјевојку игра покојна Соња Савић (1961-2008), легендарна југословенска глумица.

Биографија са свеукупном библиографијом, ажуриране на дан пјесникове смрти, могу се пронаћи на интернет адреси https://www.biografija.org/knjizevnost/dobrica-eric/.

Такође, на данашњи дан умрли су: шведски филозоф и природњак Емануел Сведенборг (1772), француски сликар Жорж Сера (1891), њемачки композитор Карл Орф (1982), као и љекар Карло Урбани (2003), италијански вирусолог, који је први открио акутни респираторни синдром (SARS).

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo