ПОДСЈЕТНИК... На данашњи дан, 29. марта прошле године, преминуо је Добрица Ерић, „песник, један од најплоднијих из круга песника са села; рођен 1936. године

На данашњи дан, 29. марта прошле године, преминуо је Добрица Ерић, „песник, један од најплоднијих из круга песника са села; рођен [1936] у Доњој Црнући, Гружа.

Уређивао часопис 'Расковник'. Песме му се одликују језичком свежином, сликама и колоритом; пише такође песме и драме за децу. Гл. дела: збирке песама 'Свет у сунцокрету', 'Буклија', 'Виноградар', 'Стари српски календар', 'Песма о ратару', антологија песника са села 'Орфеј међу шљивама' (са Д. Витошевићем), 'Чудесна ружа Гружа', песме за децу 'Огрлица од бисера', 'Песме о свицима', драме за децу 'Витез на овну', 'Вашар у Тополи', 'Торта са пет спратова', и др.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 1,  Београд, 1986, стр. 758).

Добрица Ерић је био радо виђен гост широм Републике Српске. Учествовао је малтене на свим послијератним годишњим културним манифестацијама посвећеним лику и дјелу Иве Андрића које су под називом „Вишеградска стаза“ одржане у Вишеграду, као и на „Сусретима библиотекара Републике Српске“, интегралној компоненти саборовања у граду на Дрини.

Овај појмовник илуструје Ерићева посвета Дописништву Српске новинске агенције (СРНА) у Добоју, исписана 2. маја 1997. године,  на збирци пјесама „Злодух“, објављеној поводом освајања прве награде за поезију „Свети Сава“ на Видовданском сабору Републике Српске у Сокоцу, 1995. године. Ову књигу, која се може пронаћи у фонду Народне библиотеке Добој, издали су Српска новинска агенција са сједиштем у Палама и некада чувена издавачка кућа из Горњег Милановца „Дечје новине“.

„О Добрици Ерићу, неспорном благу поезије и српске нације, није могуће писати као о другим песницима. Имао је харизму Змаја и Десанке: другачију од њихове, али исто тако значајну за српски род. Као Змај, и он је 'песник за сва времена', са свицима у очима и песмом на уснама која саму себе изговара. О том самородном богомданом песнику доста је писано, али понекад безразложно уздржано и критички недовољно утемељено. А Ерић је међу ретким српским песницима који су своје певање саобразили изворној лепоти стиха, божанственој форми песничке уметности и судбинским круговима патриотског певања о Србима и Србији.

Нико од савремених песника није га надмашио у популарности и блискости са својим народом. Ерић је у свом времену најпотпуније одржавао у народу представу о поети као жртвеном посвећенику поезији магичном одбраном њене загонетне привлачности. Успевао је то књигама и посвећеничким казивањем песама по школама, на трговима, у библиотекама, домовима културе, позориштима, на саборовањима уметника, народним светковинама, у програмима радија, телевизије... У градовима, српским варошима, селима. Из њега су проговорили искон поезије, биће српског народа, српског језика и ћирилице. Биће уметности, уопште.“ (Љубомир Ћорилић: „Самоуки академик поезије Добрица Ерић“, http://www.cirilica-beograd.rs/насловна/самоуки-академик-поезије-добрица-ерић, приступљено 27.3.2020).

Љубитељи народне музике памте га и као аутора текста пјесме „Волео сам девојку из града“ Мирослава Илића коју је компоновао Обрен Пјевовић. У споту из 1987. године, фаталну градску дјевојку игра покојна Соња Савић (1961-2008), легендарна југословенска глумица.

Биографија са свеукупном библиографијом, ажуриране на дан пјесникове смрти, могу се пронаћи на интернет адреси https://www.biografija.org/knjizevnost/dobrica-eric/.

Такође, на данашњи дан умрли су: шведски филозоф и природњак Емануел Сведенборг (1772), француски сликар Жорж Сера (1891), њемачки композитор Карл Орф (1982), као и љекар Карло Урбани (2003), италијански вирусолог, који је први открио акутни респираторни синдром (SARS).