Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
    • Читање је забавно!
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Срећне празнике жели вам Народна библиотека Добој! Read More
  • У Народној библиотеци Добој, у четвртак, 22. децембра 2022. године с почетком у 10.00 сати, одржан је 12. семинар континуиране едукације школских библиотекара матичног подручја Добој. Семинар под називом „Школске библиотеке: старе и нове теме“ организовали су радници Матичне и развојне службе Народне библиотеке Добој, Нада Лугоњић, библиотекар и Жељко… Read More
  • Наша колегиница др Славица Гостимировић, била је позвана од стране колега из Народне библиотеке „Филип Вишњић“ из Бијељине, да одржи предавање на Семинару за књижничаре и библиотекаре матичног подручја за регију Семберија, Мајевица и један дио Посавине. Семинар је едукативног карактера, те су библиотекари овог матичног подручја имали прилику да… Read More
  • Поводом обиљежавања 130 година од рођења Иве Андрића, у Народној библиотеци Добој синоћ је отворена изложба под називом „Андрићеви мостови од јаве и сна“. Аутор изложбе је Аница Нарић, библиотекар. Изложбена поставка на двадесет паноа хронолошки оцртава Андрићев живот и рад, кроз критичке осврте, бројне фотографије, цитате из његових дјела,… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Десет најчитанијих наслова: новембар 2022.

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

Изложба: Вук Стефановић Караџић - 200 година од првог издања Српског рјечника (1818-2018)

У Народној библиотеци Добој у току је изложба Вук Стефановић Караџић аутора Љубице Ђекић, књижничара, и Анице Нарић, библиотекара.

Изложба је уприличена поводом обиљежавања двјеста година од првог издања Српског рјечника (1818), капиталног дјела српске књижевности и науке. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма, како му гласи пуни назив, изашао је у штампарији Јерменскога манастира у Бечу, са 26. 270 сакупљених ријечи из живог говора и са прегледом српске граматике; издат је у великом лексиконском октав-формату и штампан је Штраусовим словима. Од свих појединачних Вукових списа ово је најзначајније његово дјело јер је ту велики српски реформатор и сакупљач народних умотворина формулисао своју језичку и правописну револуцију, зацртао стазу којом се требало даље ићи.

Рјечнику је дат значајан предговор, „један бојевит пролог о досадашњој српској књижевности“ (Ј. Копитар), који ће за српску књижевност имати позитивне посљедице. Књижевни језик с којим је Вук изашао у Рјечнику одговарао је у основи тадашњем тршићком говору. У преговору Рјечника Вук је разликовао три нарјечја у говору српскога народа: херцеговачко, ресавско и сремско. „Мени се – писао је - ни једно ово нарјечије не чини љепше ни милије од другога, него су ми сва три једнака; а ову сам књигу зато писао Ерцеговачким: а) што се тако говори онђе ђе сам се ја родио, и тако сам најприје од мајке и од оца научио говорити; а б) да виде Сријемци и Бачвани и Банаћани, како њиова браћа и по оним земљама говоре: зашто се до сад о том није писало.“(Предговор Српском рјечнику, 1818; фототипско издање „Просвета“, Београд, 1966)

Рад на „Рјечнику“ Вук је отпочео на наговор Словенца Јернеја Копитара, истакнутог слависте и цензора за новогрчке и словенске књиге у Бечу. Копитар му је помогао приликом превођења одредница на њемачки и латински језик. Највећи посао око прикупљања ријечи одвијао се у фрушкогорском манастиру Шишатовцу, гдје је Вук боравио као гост архимандрита Лукијана Мушицког 1816. године. Штампање књиге потпомогао је бечки трговац Теодор Тирка, а међу претплатницима на Рјечник били су и племић Сава Текелија те карловачки митрополит Стефан Стратимировић.

Вук је у свој Рјечник унио само ријечи које је чуо у народу, и забиљежио их онако како се изговарају. Рјечник представља тријумф српског језика; њиме ће Вук показати свијету прави српски језик, његову граматику, обичаје, вјеровања те предања српског народа. У самом Рјечнику је више од 115 чланака посвећено српским обичајима, пословичним анегдотама итд.; они се, по ријечима Ј. Копитара, могу употријебити и за једну српску читанку.

У борби за српски језик ово дјело је значило прекретницу и темељ будуће српске културе.

Кад је Рјечник изашао, у европским круговима добио је највеће похвале и признања, док је у српским наилазио на буре негодовања. Овај Рјечник је осудило готово цијело друштво због ортографије, нарочито због латиничне јоте, и због „нечедних ријечи“ које Вук није изоставио. Било је појединица који су хвалили рјечник (нпр. Гавриловић, Соларић, В. Васиљевић). У Србији су доцније уништаване књиге штампане Вуковим правописом, а кнез Милош Обреновић је оне који су се служили тим правописом називао рђавом сектом, такозваном вуковском. У сарадњи са митрополитом Стратимировићем кнез Милош је онемогућавао рад те секте у обновљеној Србији и многе такве књиге у ватру бацио. А на истој ломачи Стратимировићевој, почетком 1819, завршио је и Српски рјечник. За Вука је од нарочитог значаја било што је на његову страну јасно и отворено стали Јернеј Копитар и истакнути Нијемац Јакоб Грим. Сам велики Грим објавио је на њемачком његову граматику из тога Рјечника, а Рјечник најпохвалније приказао.

Може се рећи да је Вуков Српски рјечник , тај памтивек у коме се огледа слика духовне културе српског народа на почетку 19. вијека, и данас живо дјело, 'књига за читање', и представља једну од најзначајнијих књига написаних на српском језику уопште, синтеза народног духа и Вуковог стваралаштва. Вук је за свој књижевни рад добио многа признања: изабран је, поред осталога, и за дописног члана бечке, берлинске и петроградске академије наука, и одликован руским, аустријским, пруским и црногорским орденима. Отимајући од заборава српско народно благо, Вук је столовао на трону српске књижевности, стекавши тако своју бесмртну славу, и оставивши српском народу најљепши тестамент.

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo