ПОДСЈЕТНИК...Кнез Павле Карађорђевић рођен је на данашњи дан, 27. априла 1893. године у Санкт Петербургу.
- Детаљи
- Датум последње измене недеља, 26 април 2020 20:25
- Објављено недеља, 26 април 2020 20:19
Кнез Павле Карађорђевић рођен је на данашњи дан, 27. априла 1893. године у Санкт Петербургу. У књизи „Београд вечити град : сентиментално путовање кроз историју“ („Скордиск“, Београд, 2016), чији предњи корични лист илуструје данашњи подсјетник, Александар Диклић на стр. 371-374. пише: „Кнез Павле Карађорђевић је један од најоспораванијих владара Србије и Југославије 20. века. На трон је ступио по марсељском убиству вољеног брата од стрица краља Александра, који је тестаментом одредио да Павле, као краљевски намесник до пунолетства његовог сина Петра II, води рачуна и о младој држави и о младом престолонаследнику. Невоље кнеза Павла су биле многобројне.
Он је покушавао да одоли унутрашњим и спољним притисцима и ни у једном од ова два није успео владајући у предвечерје највећег рата у историји човечанства. Кнез је, настојећи да спасе јединство и поредак земље, попуштао пред одувек незадовољним Хрватима, чинећи све да реши 'хрватско питање'. Напослетку, пред сам рат, Хрватска је у оквиру Југославије имала скоро конфедерални статус. Хрвати су са Мачеком на челу одлучно освајали атрибуте своје независне државе, која је централној београдској власти препуштала искључиво одбрану и дипломатију, а Павлу бриге са Србима, који су му замерали да се у Загребу осећао пријатније него у Београду. Истовремено је јачао притисак на кнеза Павла, јер је фирер желео да Југославија остане јединствена и по страни од ратних операција, бар док, како се претпоставља, не изврши инвазију на СССР. Фирер је био окупиран циљем да сакупи двеста дивизија потребних за напад на Стаљина, тако да му је пакт са Београдом и Павлом био потребан да би могао да се посвети крупнијим проблемима. Хитлер, је такође добро знао да су балканске прилике и поготово Срби као народ довољно непредвидиви, па је могуће да је проценио да је паметније да се Југославијом позабави касније. Павле је као искрени пријатељ Енглеске био уздржан, тако да фирер није био задовољан дометима притисака на Југославију. Адолф Хитлер је 'гајио' извесно уважавање за кнеза Павла, а наводно је изјавио како су Срби уз Британце вероватно најбољи ратници Европе. Праву драгоценост представља архивски снимак дочека југословенског владара у Немачкој 1939. године. Краљевски воз у станицу стиже окићен цвећем и државним заставама, дочек је свечан, фирер кнегињи Олги љуби руку, делује готово радостан, али се запажа да и у овом свечаном тренутку Адолф прати Павла с леђа, баш као некакву ловину. У истом журналу види се Геринг, као и мноштво генерала у фасцинантним нацистичким униформама, а цео протокол овенчан је грандиозном парадом немачких трупа. Војна парада, осмишљена да 'определи' и застраши кнеза Павла, коштала је запањујућих два милиона тадашњих марака. Хитлер се, међутим, и после ове представе жалио како је кнез 'љигав као јегуља', јер чим 'човек помисли да са њиме има чврст договор, овај би се сакрио иза свог парламента'. Кнез Павле је, описујући сусрет са Хитлером, рекао: 'Руке су му меке као краци медузе. Осећате језу од њиховог додира. Лице жуто, као у воштане фигуре.' Ово познанство Павла и Адолфа можда је најбоље приказао добро обавештени Винстон Черчил, који је кнеза Павла описао као 'човека који чучи у кавезу са тигром и који чини све да ту звер не изнервира, не водећи рачуна да долази време вечере.' Годину дана након што се генерал Јодл у немачким војним круговима жалио 'како се Хитлер према Југославији понаша као према некој примадони', постало је јасно да нико, па ни кнез Павле, неће успети да сачува швајцарску неутралност усред ратоборног Балкана. Ово је редак пример да је неко у Немачкој дигао глас против фирерове политике. Нацистички вођа је временом повећавао понуде Југославији. Из докумената је јасно да су кнез Павле и влада избегавали пакт колико се могло. Тражени су политички савети од британског двора, неутралне Америке, Стаљиновог Совјетског савеза, у извесним питањима чак и од Италије. У доба немачког ултиматума Винстон Черчил пише југословенском премијеру Драгиши Цветковићу и упозорава га да ће, уколико потпише Тројни пакт, 'починити злочин Бугарске' и спустити се на улогу 'ортака у покушају да се убије Грчка'. Све силе супростављене Немачкој тражиле су од Југославије одбијање пакта и рат, али заузврат нису нудиле помоћ. Као и у Првом светском рату, савезницима су Грчка и Турска биле неупоредиво важније него Србија и Југославија.“ Кнез Павле, љубитељ умјетности и трагична политичка фигура, преминуо је у Паризу, 14. септембра 1976. године.
Инсерт из емисије о рехабилитацији Кнеза Павла може се погледати на званичном јутјуб-каналу (Мира Адања-Полак): https://www.youtube.com/watch?v=KphowB38oxk.
Двадесет седмог априла умро је Ралф Валдо Емерсон (1803-1882), „амерички песник, есејиста и предавач. Емерсон је дипломирао на Харварду и рукоположен је као свештеник унитарац 1829. Сумња у традиционално учење навела га је да три године касније одустане од свештеничког позива. Своју филозофију формулисао је у делу 'Природа' (1836); ова књига допринела је развоју 'трансцедентализма' у Новој Енглеској, покрета чији је вођа ускоро постао. Године 1834. преселио се у Конкорд, Масачусетс, родно место његовог пријатеља Хенрија Дејвида Тороа. Његова предавања о правој улози научника и ишчезавању хришћанске традиције изазвала су велику полемику. Године 1840. с Маргарет Фулер, покренуо је 'Бројчаник', новине у којима су промовисане трансцеденталистичке идеје. Међународну славу стекао је 'Есејима' (1841,1844), укључујући 'Самопоуздање'; 'Репрезентативни људи' (1850) састоје се од биографија историјских личности. 'Вођење живота' (1860), његово најзрелије дело, открива развијен хуманизам и пуну свест о људским ограничењима, 'Песме' (1847) и 'Први мај' (1867) учврстили су га као великог песника.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, Е-И“, Београд, 2005, стр. 39).
У Библиотеци Данијела Конзанија, посебној библиотечкој цјелини у Збирци старе и ријетке књиге Народне библиотеке Добој, чува се Емерсонова књига „Управљање животом“ (Књижара С. Б. Цвијановића, Београд, 1923; превод и предговор Исидоре Секулић) и њена насловна страна илуструје овај текст. Видео-прилог о Р. В. Емерсону из серијала “Literature”, доступан је на јутјуб-каналу The School of Life: https://www.youtube.com/watch?v=EOkdFMw0pmk.
На данашњи дан 1830. године Београд је добио улично освјетљење (фењери са свјећама). Рођени су: проналазач Семјуел Морзе (1791) и руски композитор Сергеј Прокофјев (1891), а умрли су: руски композитор и пијаниста Александар Скрјабин (1915) и Степа Степановић (1929), српски војвода из Великог рата.
