ПОДСЈЕТНИК...„Контроверзни аутор и један од највећих мистичара рок сцене Бранимир Џони Штулић рођен је 11. априла 1953. године у Скопљу.

Детаљи

Датум последње измене петак, 10 април 2020 19:23

Објављено петак, 10 април 2020 19:17

ПОДСЈЕТНИК...„Контроверзни аутор и један од највећих мистичара рок сцене Бранимир Џони Штулић рођен је 11. априла 1953. године у Скопљу. Отац му је био војно лице тако да су сељакања била неизбежна попратна појава професије.

Кључне године одрастања и афирмације провео је у Загребу где је студирао на Филозофском факултету. У почетку каријере често је наступао сам са акустичном гитаром и то претежно по журкама где је изводио своје, али и туђе песме разних жанрова. У то време написао је добар део песама које су се касније нашле на раним албумима 'Азре'.“ Овако одредницу о Џонију започиње Петар Јањатовић у „Илустрованој YU rock енциклопедији : 1960-1997“ („Геопоетика“, Београд, 1998, стр. 17).

Први „Азрин“ албум, као и књига „Фантом слободе“ Хрвоја Хорвата (Џонијева биографија) виде се на фотографији која илуструје овај текст, а снимљена је на изложби библиотечке грађе посвећене јубилеју југословенског музичког магазина „Џубокс“, приређеној у Народној библиотеци Добој од 3. до 31. децембра 2009. године.

У рецензији „Сунчане стране улице“, другог  студијског албума групе „Азра“, Драган Кремер пише: „Изузетно допадљива бас-фигура провлачи се кроз нумеру 'Паметни и књишки људи', а Џони повремено пева и ван својих могућности. 'Расправљали смо многе ствари (И кужили свијет... Вани киша и даље сипи) Ништа ново под неоном'. Тако се и поменути Чера, заједно са Кипом, придружује Јаблану у галерији Штулићевих омиљених ликова. 'Чера је живи кит то су неки драги маргиналци... 'Јаблан' није аутобиграфска пјесма... 'Јаблан' је посвећен једном Ђоки пијанцу са Филозофског факултета'.“ („Џубокс“, бр. 116, 5.6.1981, стр. 31).

Спот за пјесму „Грација“ која се налази на првом албуму може се погледати на јутјуб-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=azGKVCZYhGk, док је спот за пјесму „Лијепе жене пролазе кроз град“ (други албум) лоциран на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=E0gLk-yvWME.

Фриц Пољички у „Лексикону YU митологије“ („Ренде“, Београд, „Постскриптум“, Загреб, 2005, стр. 385) Штулића процјењује овако: „Johnny није имао фанове, та љубоморна, џангризава наклапала, бубуљичаве штребере, вриштеће цуретке и незадовољене домаћице. Као ни епигоне, неталентоване паразите духа. Није их ни могао имати, тако је својски разбијао сваку слику о себи. Ко се хватао за бунтовника, добивао је трубадура, ко је тражио гласноговорника добивао је поету, ко је ишао за краљем следовао му је Крлежа. Нижи духом то нису могли следити. Многе је прозрео, замерио се готово свима. Љубоморни музичари су му пребацивали да не зна да пева, гитару је не само звао већ и користио као блању, цигански је давао и давао се, али и кажњавао.“

Пјесник Париза, Жак Превер рођен 1900, умро је на данашњи дан 1977. године. „За модерну сензибилност пронашао одговарајућу једноставну и сажету форму у збиркама песама 'Речи', 'Велики пролећни бал', 'Киша и лепо време'. Аутор поетских сценарија, можда најлепших у француској кинематографији за филмове редитеља Марсела Карнеа 'Обала у магли', 'Хотел Север', 'Дан се рађа', 'Деца раја', 'Љубавници из Вероне' и др.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3,  Београд, 1986, стр. 78).

У тексту „Преверов песнички свет“ др Радивоје Константиновић, на стр. 259. пише: „У Преверу нема ничега од народног трибуна, а још мање од књижевног мандарина. Он не сматра да је песник изузетно биће, већ део уличне вреве која је у исти мах и врева живота. Песник је зачуђени путник, репортер који бележи лепе и ружне ствари живота, одушевљава се и негодује, али никад не моралише. Међутим, он будним оком прати шта се око њега збива. Превер је изванредан пример ангажованог песника који је успео да не прекорачи ону опасну границу која дели поезију од памфлета. Сиромашно дете париског предграђа, принуђен да се од своје петнаесте године сам издржава, он је, природно, на страни потлачених – био је један од њих.“ Овај текст је објављен као поговор у Преверовој књизи „Сена је срела Париз“ („Рад“, Београд, 1982, стр. 257-270), чији предњи корични лист такође илуструје данашњи подсјетник.

Преверова пјесма „Барбара“ у казивању Радета Шербеџије може се послушати на јутјуб-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=sJm6-gsu3gU,  а трејлер из филма „Дјеца раја“ (сценарио Жак Превер, режија Марсел Карне), доступан је на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=b2ZNXOi8g0A&list=PLrcoB_KnSjeUS_VYYT8Ci20hE5tgvZaPG.

На данашњи дан 1915. отпочело је приказивање Чаплиновог филма „Скитница“, а 1948. године почела је изградња Новог Београда. Двадесет година касније, 1968. извршен је атентат на вођу студентских демонстарција у Њемачкој Рудија Дучкеа, а 1999. године убијен је српски новинар Славко Ћурувија, оснивач „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“.