ПОДСЈЕТНИК...Књижевник који је уљепшао бројна одрастања, Бранко Ћопић, на данашњи дан 26. марта 1984. године
- Детаљи
- Датум последње измене четвртак, 26 март 2020 09:07
- Објављено четвртак, 26 март 2020 08:52
Књижевник који је уљепшао бројна одрастања, Бранко Ћопић, на данашњи дан 26. марта 1984. године, трагично је окончао свој овоземаљски живот.
„Један од најплоднијих и најчитанијих савремених стваралаца, члан САНУ и АНУБиХ. Рођен [1915] у Хашанима код Бос. Крупе, завршио Филозофски факултет у Београду; у НОБ од 1941. После ослобођења био неко време уредник дечјих листова у Београду, касније професионални књижевник... Прозна дела прожета су му лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи из завичаја, ведрином и виталношћу духа. Надахнут приповедач, креатор занимљивих, упечатљивих ликова и догађаја, писао је свежим, сочним, сликовитим језиком; дао и већи број књига за децу: песме за децу 'Бојна лира пионира', 'Пут у ведрину' и приче 'У свету лептирова и медведа', 'Босоного детињство'. Гл. дела: збирке песама 'Огњено рађање домовине', 'Ратниково прољеће'; збирке приповедака 'Под Грмечом', 'Бојовници и бјегунци', 'Планинци', 'Роса на бајонетима', 'Сурова школа', 'Доживљаји Николетине Бурсаћа', 'Башта сљезове боје'; романи 'Пролом', 'Глуви барут', 'Не тугуј, бронзана стражо', 'Осма офанзива'; 'Сабрана дела I-XII'. Добио Ракићеву награду 1939, награду Српске академије наука 1940, Комитета за културу и уметност ФНРЈ 1947-48, награду Владе ФНРЈ 1949, Октобарску награду Београда 1956, НИН-ову награду 1958, Седмојулску награду 1969, Награду АВНОЈ 1970, награду Змајевих игара 1971, Његошеву награду 1972. године“. („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3, Београд, 1986, стр. 659).
У роману „Осма офанзива“, Ћопић је писао: „Недјељом, на добар сат раније од главне масе шетача, Драгија и Стојан упућују се према свом једином излетишту, Калемегдану.
Некада су тако, под Грмечом, недјељом ујутру кретали кроз село, 'да исправе леђа', шест дана гурена над пољским послом. Ишли су, можда, с нејасном жељом да виде дрвеће, брегове и даљине, читав шарени свијет, онакав какав су гледали у дјетињству: забаван, превртљив, пун изненађења и веселих будалаштина као што су врзине, јаруге, мачке-скитнице, туђе воћке и плотови погодни за прескакање...
А сад на Калемегдан, ишли су да буду један уз другога, да друг друга осјети крај себе у овом чудном и невјероватном времену, које је Пепо Бандић лијепо крстио 'осма офанзива'...
...Отвори се пред њима Панонија, низија измрљана полеглим облачјем, брисана прашном сумаглицом. И то ми је нека земља! То је само прострто зато да се туда лакше отпутује у родни крај, у Босну...“.
А у књизи „Књижевни водич кроз Београд“ („Лагуна“, Београд, 2017, стр. 161-162), Јово Анђић је забиљежио: „У понедељак, 26. марта 1984. године, око 14 сати, у облачни пролећни дан изашао је последњи пут писац Бранко Ћопић. Предвече је улицом која носи име Бранка Радичевића, песника по којем је добио име, стигао на мост над Савом, под којим је 48 година раније провео прву ноћ по доласку на студије у Београд. У вечност је отишао скоком на савску обалу, са моста који се данас по истом зове Бранков.
Од живота се опростио поруком коју је оставио у металној кутији 'Пеликан', пронађеној неколико месеци касније у радном столу: 'Сам је крив за своју смрт. Вадили су га из гована многи добри другови па није помогло. Био је то Хектор, амбасадор Мексика, сада је у Турској, и Селим Нумић, и Ратко Новаковић, и Цица, бог је убио дабогда! И његови бројни читаоци, али ништа није помогло. Помозите јој да преживи ову моју бруку и срамоту, ако је икако могуће. Збогом лијепи и страшни животе! Март мјесец 1984. године! Бранко Ћопић“.
У Збирци старе и ријетке књиге Народне библиотеке Добој чува се збирка приповједака Бранка Ћопића „Под Грмечом“, издање чувеног београдског књижара и издавача Геце Кона, из 1938. године.
На данашњи дан умрли су и њемачки композитор Лудвиг ван Бетовен (1827), амерички пјесник Волт Витмен (1892) и француска глумица Сара Бернар (1923), а 1914. године рођен је амерички књижевник Тенеси Вилијемс, аутор чувених драма: „Стаклена менажерија“, „Трамвај звани жеља“ и „Мачка на усијаном лименом крову“.
