ПОДСЈЕТНИК...Петог маја рођен је Серен Абје Кјеркегор (1813-1855), „дански филозоф религије, заслужан за оснивање 'егзистенцијализма'.

ПОДСЈЕТНИК...Петог маја рођен је Серен Абје Кјеркегор (1813-1855), „дански филозоф религије, заслужан за оснивање 'егзистенцијализма'. Студирао је теологију на универзитету у Копенхагену. Остао је упамћен по критици упућеној систематичној рационалној филозофији, посебно хегелијанизма, на основу тога што је сматрао да прави живот не може бити садржан у оквиру апстрактног концептуалног система.

Са тог становишта он је настојао да учини могућим адекватно узимање у обзир вере, па према томе и религије, посебно хришћанства. У његове радове спадају: 'Или-или' (1843), 'Стрепња и дрхтање' (1843), 'Болест која води у смрт' (1849). Упорно је нападао црквену организацију у својим каснијим годинама; исцрпљен од напора умро је у 42. години живота. Његов рад снажно је утицао на европске филозофе и теологе XX века укључујући: Карла Барта, Карла Јасперса, Мартина Хајдегера и Мартина Бубера.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, Ј-Л“, Београд, 2005, стр. 122).

            Као омаж Кјеркегору, књижара у Андрићграду носи назив „Или-или“, а предњи корични лист Кјеркргоровог „Бревијара“ („Графос“, Београд, 1986) илуструје данашњи подсјетник. Инсерт из предавања о егзистенцијализму и Кјеркегору доступан је на јутјуб-каналу (predavanja.com): https://www.youtube.com/watch?v=3vRUK3mIyVI.

Глумац Светислав Буле Гонцић рођен је на данашњи дан, 5. маја 1960. године.

                У тексту „Од немирног дечака до директора театра“, објављеном у „Политици“ од 9. октобра 2019. године, Љиљана Петровић је писала: “У породици његове мајке постојао је обичај да се све жене враћају кући да би се породиле, па је тако и његова мама те 1960. спаковала најнужније и из Београда отпутовала у Кладово. Тамо је рођен Светислав Буле Гонцић и тамо је прославио свој први рођендан. Родитељи су становали на Дорћолу, у Улици Херцег-Стјепана. Отац је завршио техничку школу, радио је као домар у основној школи 'Прва пролетерска', а хонорарно као кинооператер у Дому културе 'Стари град' у Скендер-беговој. У ту малу салу су стизали филмови који су одавно одгледани, којима је истицала лиценца. Свеједно, то је за клинце из краја био прави рај, а за Булета, како га пријатељи зову, извор највећих задовољстава. Ту је први пут ушао у биоскоп. Није било филма који није гледао, одушевљавала га је 'Црвена река'. Са оцем је радио извесни чика Јован, предратни танц-мајстор и код њега је, успут, научио прве плесне кораке. Валцер, танго, фокстрот, ча-ча-ча... што и данас користи у глумачком послу. Могао је да постане било шта. Као дечак дане је проводио у гаражи код чика Милета и помагао му, учио механику, прао делове, пекао занат. За то што је постао глумац највише је 'крива' његова мајка Мирослава која га је уписала у драмски студио Бате Миладиновића у Радио Београду да би га избавила од улице јер је био несташно дете. Бата Миладиновић био је вансеријска особа. Његова школа је успевала да на десетине, можда и стотине деце приближи глуми, али и да филмаџијама омогући да кад им треба дете за какву улогу знају где могу да га пронађу. Тако се Гонцић отиснуо пред микрофон, али и пред филмске и ТВ камере. Снимио је до дванаесте године сто радио-драма. Од хонорара које је зарађивао куповао је ципеле, карте за биоскоп, виршле у Балканској улици код биоскопа '20. октобар'... Био је део екипе популарне радио-емисије 'Весело вече'. У тим младим годинама играо је у телевизијским серијама 'Леваци', са Славком Симићем и Драгутином Добричанином, 'Ринге-ринге-Паја' Павла Минчића, 'Дипломци', 'Камионџије'... Међутим, прва права улога које се јасно сећа била је улога дечака Раше у филму и серији 'Салаш у Малом Риту' редитеља Бранка Бауера са Славком Штимцем у главној улози. Ова серија снимана је 1972. године по ритовима у околини Овче. Завршио је глуму у класи професора Миње Дедића на Факултету драмских уметности 1982. године. У његовој генерацији били су Соња Савић, Жарко Лаушевић, Зоран Цвијановић. Годину дана касније постао је члан Атељеа 212…”

            Филм „Живети као сав нормалан свет“ (сценарио Радослав Павловић), чији омот са VHS-касете (ПГП РТБ Видео, 1989) илуструје овај подсјетник, 1982, на Фестивалу југословенског филма у Пули награђен је „Златном ареном“ за режију (Милош Миша Радивојевић), а на Фестивалу глумачких остварења те године у Нишу, Соња Савић и Светислав Гонцић, награђени су за најбољу женску, односно мушку улогу.

            Инсерт из тог култног филма доступан је на јутјуб-каналу (radnicaMarKiza): https://www.youtube.com/watch?v=BB7XJzBH5xs, док се инсерт из филма „Зимовање у Јакобсфелду“ Бранка Бауера, може погледати на јутјуб-каналу (Klasik TV): https://www.youtube.com/watch?v=3zhHx1vK84M.

Петог маја 2014. умро је Тимоти Џон Бајфорд (енгл. Timothy John Byford, рођен  25. јула 1941, у Солсберију, Енглеска).

„Био је британски режисер, сценариста и глумац, који је већи део свог радног века провео у Србији. Постао је познат у Србији после режирања дечјих серијала 'Невен' и 'Полетарац'. Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара 2011. године. Почетком 2013. године, добио је националну пензију Републике Србије. Више година је боловао од рака, али га то није спречавало да се бави преводилачким радом.  Године 2013.  добитник је признања 'Стефан Првовенчани', које додељују Рашке духовне свечаности. Тимоти Џон Бајфорд нема своју улицу у Београду, али зато његово име носи једна шума. Иницијативу за промену назива Бањичке шуме у Бајфордову шуму поднели су Зорица Бајфорд, супруга Тимотија Бајфорда, грађани и други субјекти 4. фебруара 2015. године. Преименовање је одобрено 4. маја 2015. године. Одлуком Скупштина града Београда подручје Бањичке шуме од 15. септембра 2015. године је заштићено подручје – споменик природе 'Бајфордова шума'. Површина заштићеног подручја је 40 хектара, осам ари и два квадратна метра. (https://sr.wikipedia.org/wiki/Тимоти_Џон_Бајфорд).

Фотографија књиге Миле Станојевић и Т. Џ. Бајфорда („Вук Караџић“, Београд, 1988), такође прати овај текст.

Прве епизоде серија „Невен“ и „Полетарац“, доступне су на званичним јутјуб-каналима РТС-а: https://www.youtube.com/watch?v=Yj4dtIAFS3A (Образовно-научни програм) и https://www.youtube.com/watch?v=4uLMYTmMKhQ (Културно-уметнички програм).

Документарни филм по сценарију и у режији Веље Павловића „Питам се, питам се... Ко је Тимоти Џон Бајфорд?“ може се погледати на јутјуб-каналу (Nivo 23): https://www.youtube.com/watch?v=8cG3_ixPupc.

На данашњи дан рођени су: њемачки филозоф Карл Маркс (1818) и српски композитори Петар Коњовић (1883) и Војкан Борисављевић (1947).