ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 4. маја 1924. године у Вараждинским Топлицама рођен је Ненад Брикси, новинар, књижевник, чувени преводилац стрипа „Алан Форд.“

ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 4. маја 1924. године у Вараждинским Топлицама рођен је Ненад Брикси, новинар, књижевник, чувени преводилац стрипа „Алан Форд.“

„Основну школу и гимназију завршио је у Вараждину. Високу економско-комерцијалну школу уписао је у Загребу, али је након два семестра економије прекинуо студије и посветио се новинарству. Од 1945. године објављивао је новеле, цртице, хумореске и путописе. Писао је комедије, радио-драме, најчешће савремене тематике с мјестом радње у Загребу. Књижевни првијенац био му је драма 'Случај Форестер' чија је премијера била у загребачком позоришту 'Комедија', 1954. године. Под псеудонимом Тимоти Тачер објавио је више хумористичких и криминалистичких романа, од којих су неки екранизовани. Романи: 'И тако даље' и 'Све или нешто' преведени су на чешки језик. Најуспјешнији му је роман 'Мртвацима улаз забрањен' који је доживио десетак издања, преведен је на пет језика, а по њему су снимљена два играна филма. Његов најпознатији допринос популарној култури је уређивање и превођење италијанског комичног стрипа 'Алан Форд' који је на простору бивше Југославије постао популарнији него у самој Италији. Умро је у Загребу 1984. године и сахрањен је у породичној гробници на Мирогоју.“

Бриксијева биографија преузета је са задњих корица његовог романа „Мртвацима улаз забрањен“, чији предњи корични лист илуструје данашњи подсјетник. Роман је објављен 2018. године, у издању Удржења стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“. Представљен је на стрип-вечери, 7.12.2018. године, одржаној у оквиру „Треће изложбе стрипа Српске“ у Центру за културу и образовање Добој, коју је организовао професор Борислав Маљеновић, добојски стрип-цртач. Представљању књиге присуствовали су Милорад Вицановић Маза, свјетски признат аутор стрипа из Лакташа и Зоран Пејић из Бањалуке, предсједник Удружења „Девета димензија“. Истовремено је представљен и стрип „Тимоти Тачер“, епизода „Мртвацима улаз забрањен“, сценаристе Ненада Бриксија и цртача Вјекослава Ивезића, такође у издању Удружења „Девета димензија“.

У књизи „Лексикон ЈУ митологије“ („Ренде“, Београд, „Постскриптум“, Загреб, 2005), Теофил Панчић, на стр. 36. пише: „Серијал 'Алан Форд' почео је да излази код нас на прелазу из шездесетих у седамдесете и... никада није престао. 'Вјесникова' редакција 'Романи и стрипови', његов први и једини прави СФРЈ издавач безброј пута је доштампавала старе епизоде и преносила нове, и увек је било купаца за најбољу робу 'Made in Italy' коју смо тада добијали. Све друго били су бофл и ђинђуве из Трста. Преводилац загребачког издања, врсни писац, преводилац и познавалац 'тривијалне' литературе Ненад Брикси, учинио је од свог дела мајсторију, а сваки од ликова надахнуо је толико карактеристичним дискурсом (у то доба се још могло живети без те речи) да је, у рецепцији југословенског читаоца, једини могући језик овог серијала био високопарни квазикрлежијански аграмерски стил који је Брикси сјајно и промовисао и, истовремено, пародирао. “

Овај текст илустрован је и фотографијом са изложбе о стрипу „Алан Форд“, која је, у сарадњи са Амбасадом Италије у БиХ, у добојском Центру за културу и образовање отворена 18. јануара 2015. године.

Nа јутјуб-каналу (Hjezinac 3): https://www.youtube.com/watch?v=LzvP2RIM3oM, доступан је прилог о Ненаду Бриксију, емитован у ТВ-календару ХРТ-а, 17.8.2019. године.

 У Бриселу (Белгија) на данашњи дан, 4. маја 1929. године, рођена је глумица Одри Хепберн. Умрла је у Толошеназу (Швајцарска), 20. јануара 1993.

У причи „Одри, моја љубав“, објављеној у „Политици“, 13. новембра 2016. Момо Капор је писао: “Одри Хепберн ме је први пут приметила тек негде у септембру 1954. у плишаној сали једног биоскопа који је мирисао на ментол бомбоне и носио звучно име 'Империјал'. Ухвати ме паника када се само сетим колико смо времена до тада пропустили нас двоје. Одри и ја. Сећам се свега, баш као да се догодило јуче: управо сам био раскинуо са старом Авом (Гарднер) у филму 'Босонога контеса' због неког сасвим просечног тореадора са којег није скидала очи. Купио сам карту за филм 'Празник у Риму' и сео у други ред партера десно. Сећам се добро, баш те недеље добио сам нов џемпер са извезеним јеленима. Јелени су те године били у моди. Патио сам као убоги ђаво што ми је на груди могао да стане само јелен и по, јер сам био жгољавко, док су моји другови из разреда носили и по шест јелена капиталаца у трку. Одри Хепберн је, изгледа најпре приметила мог снужденог јелена и по, а тек онда мене. Управо се љубила с оним надувеним Грегори Пеком, који је у том филму играо америчког новинара, кад се изненада загледа у партер десно. И Грегори је осетио да се догађа нешто чудно, па је покушао да је на брзину одвуче у вилу Боргезе, али се мала Одри непрестано окретала тражећи ме по сали. Да је само сишао доле у партер, добио би такав ђон у трбух да би ме памтио док је жив! Али није сишао…“

А Жељко Фајфрић, у књизи „Била једном једна земља : Титова Југославија“ („Даламбер“, Нови Сад, „Имприматор“, Сремска Митровица, 2012), на стр. 221. пише: „Експанзија 'Веспе' почиње од 1952. године. Сетите се филма 'Roman Holiday' ('Одмор у Риму'), тада је Одри Хепберн провозала Грегори Пека 'Веспом' кроз цео Рим. Тада је и Југославија могла да види ово мало чудо од мотора. А то је стварно посебна сцена у филму. Грациозна вожња на малом моторићу који уз то изгледа прелепо.“

У књизи „Кока-кола социјализам : американизација југословенске популарне културе шездесетих година XX века“ („Службени гласник“, Београд, 2012), Радина Вучетић је на стр. 115. писала: „Један од примера подражавања филмских звезда и утицаја америчког филма кроз начин облачења, понашања и забављања био је везан за биоскопски хит шездесетих – 'Доручак код Тифанија', који је у Југослвији почео да се приказује у децембру 1965. године. Садржај филма, али и прелепа Одри Хепберн као Холи Голајтли, нису могли да оставе равнодушном југословенску публику, па је штампа доносила различите написе о њој, а приказивање 'Доручка код Тифанија' и популарност коју је стекао, били су повод да се организује тематски маскенбал у београдској дискотеци 'Код Лазе Шећера', на коме су девојке имале фризуре и муштикле као Холи Голајтли, и на коме су се посетиоци такмичили у познавању реплика из овог филма.“

Предња корица књиге Одета Ферија „Празник у Риму“ (Спортска књига, Београд, 1954) и постер-плакат истоименог филма (дистрибуција „Морава-филм“ Београд) такође илуструју овај подсјетник.

Трејлери за филмове „Празник у Риму“ и „Доручак код Тифанија“, доступни су на јутјуб-каналу (Miguel Garcia): https://www.youtube.com/watch?v=twi3lQIDkiU, односно
(Soundtrackyotuve): https://www.youtube.com/watch?v=EUO34CiTA4o.

 Прије четрдесет година на данашњи дан умро је Јосип Броз Тито. (РТС-Сајт-Званични канал: https://www.youtube.com/watch?v=PZcJ3fqjTaw).