Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
    • Читање је забавно!
    • Un balzo oltre
    • Међународни дан књиге за дјецу
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Хладно и кишно вријеме јуче нису спријечили дјецу, просвјетне раднике и родитеље да у великом броју дођу на дјечје одјељење Народне библиотеке Добој „Карло Колоди“ и уљепшају свечаност додјеле награда и захвалница и отварање изложбе „НАЈ букмаркер“. На конкурс под називом „НАЈ букмаркер“, који је Народна библиотека Добој отворила поводом… Read More
  • ОБАВЈЕШТЕЊЕ Народна библиотека Добој позива све учеснике конкурса „НАЈ букмаркер“ на свечаност додјеле награда и захвалница и отварање изложбе пристиглих радова, која ће се одржати у сриједу, 17. маја у 12.00 сати на дјечјем одјељењу „Карло Колоди“. На конкурс под називом „НАЈ букмаркер“, отвореном поводом Свјетског дана књижевности за дјецу,… Read More
  • Поводом 80 година од смрти српског пјесника и дипломате Јована Дучића, синоћ смо у Народној библиотеци Добој отворили изложбу под називом "СРЦЕ СЕ СВЕТОЈ РЕЧИ ОТВОРИ", коју је припремила библиотекар Аница Нарић. Изложбом је представљен Дучићев књижевни и дипломатски рад и можете је погледати до 31. августа 2023. године. Read More
  • У склопу обиљежавања Свјетског дана књиге и ауторских права јуче смо у Народној библиотеци Добој оржали радионицу за средњошколце под називом „Моја омиљена књига“, на којој су присуствовали ученици I-IV разреда сљедећих школа: ЈУ Саобраћајне и електро школе Добој, ЈУ Гимназије „Јован Дучућ“ Добој, ЈУ Техничке школе Добој, ЈУ Медицинске… Read More
  • Просвјетни радници и ученици 5, 6. и 7. разреда основних школа "Свети Сава" из Добоја и Аранђеловца јуче су посјетили Народну библиотеку Добој и присуствовали радионици "Мој букмаркер".
    • Click to enlarge image 3moj-bukmarkeri-2023.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5786.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5788.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5794.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5808.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5809.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5810.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5813.jpg
    • Click to enlarge image IMG_20230425_110819.jpg
    • Click to enlarge image IMG_20230425_111453.jpg
    •  
    Read More
  • Изложба " СРЦЕ СЕ СВЕТОЈ РЕЧИ ОТВОРИ" 80 година од смрти Јована Дучића. Аутор изложбе: Аница Нарић, библиотекар Галерија Народне библиотеке Добој: четвртак, 27. април 2023. у 19 часова. Изложба ће бити отворена до 31. августа. Read More
  • Дјеца која желе да учествују у конкурсу „Од детета до поете“, у организацији Секције за културне и образовне програме у библиотекама Библиотекарског друштва Србије, треба да се пријаве на линк https://forms.gle/E5EzhLULBDz1Pjym7 или да дођу на дјечје одјељење Народне библиотеке Добој „Карло Колоди“ да заједно са библиотекарима попуне пријаву. О учешћу… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7

Десет најчитанијих наслова: новембар 2022.

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...Глумица Оливера Марковић овај свијет је угледала на данашњи дан.

OMПОДСЈЕТНИК...Глумица Оливера Марковић овај свијет је угледала на данашњи дан. „Рођена је као Оливера Ђорђевић (када се удала за глумца Радета Марковића добила је презиме Марковић) дана 3. маја 1925. године у Београду (умрла је 2. јула 2011. године). Академију је уписала 1948. године, а од 1951. године је члан Београдског драмског позоришта.

У позоришту је остварила око 160 улога, док је у филмовима имала око 50. Њена прва филмска улога била је у филму 'Сумњиво лице' (1954), онда су дошли 'Шолаја' (1955), 'Последњи колосек' (1956), итд. Улоге по којима се памти јесу из филмова 'Влак без возног реда' (1959), 'Узаврели град' (1961), 'Козара' (1962), 'Сибирска леди Магбет', итд. То би био први дио њене каријере. Када се говори о овој глумици онда се мора водити пажња о којем делу њене каријере се говори. У почетној фази, у њених првих десетак филмова, Оливера Марковић глуми жене зреле лепоте. Она је заиста и била таква (погледајте горњу фотографију), са развијеним торзом, лепим лицем уоквиреним бујном косом, била је права вамп жена. Управо онаква каква је тада била италијанска глумица Ана Мањани. Временом, сходно својим годинама, Оливера Марковић је глумила старије жене. Увек је то било са мером, укусом и пажњом. И због тога је била увек јако омиљена и надасве поштована. Не сећам се да сам икада видео њено име у вези са скандалима. На жалост, данашња публика се изгледа сећа једино њених последњих улога, и то баш оних комичних. Свеједно, и у њима је била велика и оригинална. Осим филмова, снимала је и плоче на којима је певала романсе, али и пар пута шлагере. Певачка каријера јој је била некако споредна, а са њом је почела од 1959. године када је већ била афирмисана глумица. Није учила певање, а сама је говорила да је увек певала из срца. Искрено, није ми јасно због чега су њене плоче са романсама тако брзо отишле у заборав. Треба их упоредити са овим што се данас нуди у филмовима и видети колико је топлине и искрености у њеном гласу и дикцији. Она тек треба да се открије, по други пут.“ (Жељко Фајфрић: „Била једном једна земља : Титова Југославија“, „Даламбер“, Нови Сад, „Имприматор“, Сремска Митровица, 2012, стр. 254-255).

            У дOMобојском селу Кожухе Оливера Марковић је наступила два пута. У „Гласу комуна“ од 12. јула 1967. године пише да је „прославу Дана борца у Кожухама увеличала и позната југословенска интерпретаторка забавних мелодија и филмска и позоришна глумица Оливера Марковић. Мјештани Кожуха, Осјечана, Копривне, Адара и околних села топло су поздравили ову познату југословенску умјетницу.” Сенад Малохоџић је тим поводом забиљежио: „У тренутку када су у салу задружног дома улазили београдски умјетници око седам стотина окупљених мјештана устало је са својих столица, свакако, у знак поштовања према гостима. Начин на који је била примљена у овом селу инспирисао је Оливеру Марковић да да изјаву која је Кожушанима веома драга. Позната умјетница је рекла: 'Одавно нисам имала прилику да пјевам пред захвалнијом публиком!'.“ („Глас комуна“, Добој, 2.8.1967). Шест година касније, 1973, Оливера Марковић је по други пут наступила пред кожушком публиком, као гост на републичкој културној манифестацији „Везак везем, пјесму пјевам“.

Омоти сингл-плоча: „Оливера Марковић у романсама („Југотон“, Загреб) и „Живот је леп“ (ПГП РТБ, Београд) илуструју данашњи подсјетник.

Романсa “Још ову ноћ” коју пјева Оливера Марковић може се чути на јутјуб-каналу Jugoton-Music-Croatia Records: https://www.youtube.com/watch?v=56AjHcv8XOI.

JadrankaТрећег маја 2016. године умрла је Јадранка Стојаковић. „Рођена је 24.7.1950. у Краљевој Сутјесци. Још прије пунољетства наступа у групи 'Комбо 6', а с 18 први пут и самостално на фестивалу 'Млади пјевају прољећу'. Током сљедеће три године стјече неопходно искуство свирајући по Њемачкој и Норвешкој са својим ујаком и његовом пратећом групом. Године 1972. покушава отићи на 'Пјесму Еуровизије' с пјесмом 'Тик, тика, така', али не успјева. Није успјела ни на фестивалу 'Ваш шлагер сезоне' наредне године када је наступила с пјесмом 'Пајацо'. Трећи фестивалски покушај био је и пун погодак. Побједила је 1973. на фестивалу 'Омладина' у Суботици с пјесмом 'Ти не знаш дом гдје живи он'. На истом фестивалу сљедеће године поново је успјешна, сада с пјесмом 'Музика је свирала'. То је њена најуспјешнија година. Снима Бреговићеву пјесму 'Чекала сам' која постаје велики хит, а одмах затим и пјесму 'Све смо могли ми' која ће постати њен заштитни знак. У другој половини седамдесетих не напушта сцену, али јој музика није у првом плану. Завршава Академију ликовних умјетности, ради примјењену музику за телевизију, пише колумну у 'Ослобођењу'. Тек 1981. године Јадранка Стојаковић објављује свој први прави албум (1976. се појавила компилација 'Путовања') под именом 'Свитање'. На том албуму пјева стихове Десанке Максимовић, Душка Трифуновића и Алексе Шантића. На Шантићев текст урадила је пјесму 'Што те нема' која ће постати још једна од њених препознатљивих пјесама. Наредне године излази албум 'Да одмориш мало душу'. Била је аутор званичне музичке теме за сарајевску Олимпијаду 1984. године. Исте године по први пут одлази у Јапан. Један јапански новинар на служби у Југославији однио је њезине снимке у Јапан и на основу њих она добија позив да тамо наступи. Тако почиње њезина веза с Јапаном у који ће и дефинитивно одселити 1988. године. Прије тога снима још два албума за домаће тржиште. На оном посљедњем има чак и двије пјесме на јапанском језику. Од 1988. више не припада босанскохерцеговачкој него јапанској музичкој сцени. Дискографија: 'Путовања' 1976, 'Свитање' 1981, 'Да одмориш мало душу' 1982, 'Све те више волим' 1985, 'Вјерујем' 1987.“ (Амир Мисирлић: “Први босанскохерцеговачки поп-рок лексикон”, „Херцегтисак“, Широки Бријег, 2004, стр. 137-138).

JadrankaЈадранкин отац Славко Стојаковић (1930-2007) рођен је у Ритешићу код Добоја. У Добоју, гдје је живио, био је угледан друштвено-политички радник, руководилац у привреди и дугогодишњи активиста добојског Ловачког друштва „Фазан“. Као млад учитељ службовао је у Основној школи у Кожухама, гдје је ступио у брак са мјештанком Стојком Митровић (преминула 2019. године), те је Јадранка приликом долазака у Добој, понекад навраћала и у Кожухе.

Овај текст илуструју омоти сингл-плоча Јадранке Стојаковић, у издању ПГП РТБ, на којима се налазе пјесме изведене на музичким фестивалима „Београдско пролеће“ и „Ваш шлагер сезоне“.

Незаборавна пјесма „Све смо могли ми“ доступна је на јутјуб-каналу (nilpak2000): https://www.youtube.com/watch?v=pZvltzZqVgE.

На данашњи дан рођен је и Николо Макијавели (1469), италијански државник, историчар и политички теоретичар.

 

 

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo