ПОДСЈЕТНИК...Глумица Оливера Марковић овај свијет је угледала на данашњи дан.

ПОДСЈЕТНИК...Глумица Оливера Марковић овај свијет је угледала на данашњи дан. „Рођена је као Оливера Ђорђевић (када се удала за глумца Радета Марковића добила је презиме Марковић) дана 3. маја 1925. године у Београду (умрла је 2. јула 2011. године). Академију је уписала 1948. године, а од 1951. године је члан Београдског драмског позоришта.

У позоришту је остварила око 160 улога, док је у филмовима имала око 50. Њена прва филмска улога била је у филму 'Сумњиво лице' (1954), онда су дошли 'Шолаја' (1955), 'Последњи колосек' (1956), итд. Улоге по којима се памти јесу из филмова 'Влак без возног реда' (1959), 'Узаврели град' (1961), 'Козара' (1962), 'Сибирска леди Магбет', итд. То би био први дио њене каријере. Када се говори о овој глумици онда се мора водити пажња о којем делу њене каријере се говори. У почетној фази, у њених првих десетак филмова, Оливера Марковић глуми жене зреле лепоте. Она је заиста и била таква (погледајте горњу фотографију), са развијеним торзом, лепим лицем уоквиреним бујном косом, била је права вамп жена. Управо онаква каква је тада била италијанска глумица Ана Мањани. Временом, сходно својим годинама, Оливера Марковић је глумила старије жене. Увек је то било са мером, укусом и пажњом. И због тога је била увек јако омиљена и надасве поштована. Не сећам се да сам икада видео њено име у вези са скандалима. На жалост, данашња публика се изгледа сећа једино њених последњих улога, и то баш оних комичних. Свеједно, и у њима је била велика и оригинална. Осим филмова, снимала је и плоче на којима је певала романсе, али и пар пута шлагере. Певачка каријера јој је била некако споредна, а са њом је почела од 1959. године када је већ била афирмисана глумица. Није учила певање, а сама је говорила да је увек певала из срца. Искрено, није ми јасно због чега су њене плоче са романсама тако брзо отишле у заборав. Треба их упоредити са овим што се данас нуди у филмовима и видети колико је топлине и искрености у њеном гласу и дикцији. Она тек треба да се открије, по други пут.“ (Жељко Фајфрић: „Била једном једна земља : Титова Југославија“, „Даламбер“, Нови Сад, „Имприматор“, Сремска Митровица, 2012, стр. 254-255).

            У добојском селу Кожухе Оливера Марковић је наступила два пута. У „Гласу комуна“ од 12. јула 1967. године пише да је „прославу Дана борца у Кожухама увеличала и позната југословенска интерпретаторка забавних мелодија и филмска и позоришна глумица Оливера Марковић. Мјештани Кожуха, Осјечана, Копривне, Адара и околних села топло су поздравили ову познату југословенску умјетницу.” Сенад Малохоџић је тим поводом забиљежио: „У тренутку када су у салу задружног дома улазили београдски умјетници око седам стотина окупљених мјештана устало је са својих столица, свакако, у знак поштовања према гостима. Начин на који је била примљена у овом селу инспирисао је Оливеру Марковић да да изјаву која је Кожушанима веома драга. Позната умјетница је рекла: 'Одавно нисам имала прилику да пјевам пред захвалнијом публиком!'.“ („Глас комуна“, Добој, 2.8.1967). Шест година касније, 1973, Оливера Марковић је по други пут наступила пред кожушком публиком, као гост на републичкој културној манифестацији „Везак везем, пјесму пјевам“.

Омоти сингл-плоча: „Оливера Марковић у романсама („Југотон“, Загреб) и „Живот је леп“ (ПГП РТБ, Београд) илуструју данашњи подсјетник.

Романсa “Још ову ноћ” коју пјева Оливера Марковић може се чути на јутјуб-каналу Jugoton-Music-Croatia Records: https://www.youtube.com/watch?v=56AjHcv8XOI.

Трећег маја 2016. године умрла је Јадранка Стојаковић. „Рођена је 24.7.1950. у Краљевој Сутјесци. Још прије пунољетства наступа у групи 'Комбо 6', а с 18 први пут и самостално на фестивалу 'Млади пјевају прољећу'. Током сљедеће три године стјече неопходно искуство свирајући по Њемачкој и Норвешкој са својим ујаком и његовом пратећом групом. Године 1972. покушава отићи на 'Пјесму Еуровизије' с пјесмом 'Тик, тика, така', али не успјева. Није успјела ни на фестивалу 'Ваш шлагер сезоне' наредне године када је наступила с пјесмом 'Пајацо'. Трећи фестивалски покушај био је и пун погодак. Побједила је 1973. на фестивалу 'Омладина' у Суботици с пјесмом 'Ти не знаш дом гдје живи он'. На истом фестивалу сљедеће године поново је успјешна, сада с пјесмом 'Музика је свирала'. То је њена најуспјешнија година. Снима Бреговићеву пјесму 'Чекала сам' која постаје велики хит, а одмах затим и пјесму 'Све смо могли ми' која ће постати њен заштитни знак. У другој половини седамдесетих не напушта сцену, али јој музика није у првом плану. Завршава Академију ликовних умјетности, ради примјењену музику за телевизију, пише колумну у 'Ослобођењу'. Тек 1981. године Јадранка Стојаковић објављује свој први прави албум (1976. се појавила компилација 'Путовања') под именом 'Свитање'. На том албуму пјева стихове Десанке Максимовић, Душка Трифуновића и Алексе Шантића. На Шантићев текст урадила је пјесму 'Што те нема' која ће постати још једна од њених препознатљивих пјесама. Наредне године излази албум 'Да одмориш мало душу'. Била је аутор званичне музичке теме за сарајевску Олимпијаду 1984. године. Исте године по први пут одлази у Јапан. Један јапански новинар на служби у Југославији однио је њезине снимке у Јапан и на основу њих она добија позив да тамо наступи. Тако почиње њезина веза с Јапаном у који ће и дефинитивно одселити 1988. године. Прије тога снима још два албума за домаће тржиште. На оном посљедњем има чак и двије пјесме на јапанском језику. Од 1988. више не припада босанскохерцеговачкој него јапанској музичкој сцени. Дискографија: 'Путовања' 1976, 'Свитање' 1981, 'Да одмориш мало душу' 1982, 'Све те више волим' 1985, 'Вјерујем' 1987.“ (Амир Мисирлић: “Први босанскохерцеговачки поп-рок лексикон”, „Херцегтисак“, Широки Бријег, 2004, стр. 137-138).

Јадранкин отац Славко Стојаковић (1930-2007) рођен је у Ритешићу код Добоја. У Добоју, гдје је живио, био је угледан друштвено-политички радник, руководилац у привреди и дугогодишњи активиста добојског Ловачког друштва „Фазан“. Као млад учитељ службовао је у Основној школи у Кожухама, гдје је ступио у брак са мјештанком Стојком Митровић (преминула 2019. године), те је Јадранка приликом долазака у Добој, понекад навраћала и у Кожухе.

Овај текст илуструју омоти сингл-плоча Јадранке Стојаковић, у издању ПГП РТБ, на којима се налазе пјесме изведене на музичким фестивалима „Београдско пролеће“ и „Ваш шлагер сезоне“.

Незаборавна пјесма „Све смо могли ми“ доступна је на јутјуб-каналу (nilpak2000): https://www.youtube.com/watch?v=pZvltzZqVgE.

На данашњи дан рођен је и Николо Макијавели (1469), италијански државник, историчар и политички теоретичар.