ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан, 30. априла, у Риму је умро Серђо Леоне (1929-1989), „италијански филмски режисер.
На данашњи дан, 30. априла, у Риму је умро Серђо Леоне (1929-1989), „италијански филмски режисер. Пошто је био асистент италијанским и америчким редитељима, направио је као свој режисерски деби филм 'Колос са Родоса'. Задобио је велику публику филмом 'За шаку долара', првим у низу сурових италијанских шпагети вестерна.
Подједнако популарни били су ['За долар више'] (1965) и 'Добар, лош, зао' (1966) у којима је звезда био Клинт Иствуд. Међу његовим другим филмовима су епска остварења 'Било једном на Дивљем западу' (1968) и 'Било једном у Америци' (1984). Многе од његових филмова критика у почетку није добро прихватила, али је Леоне коначно био признат због тога што је савесно водио рачуна о историјској тачности и због његовог моћног осећаја за визуелну композицију.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, Л-М“, Београд, 2005, стр. 25).
У књизи „Амерички филм и како га избјећи?“ („Бања Лука-филм“, Бања Лука, 1994), чији предњи корични лист илуструје данашњи подсјетник, Рајко Радовановић на стр. 37-38. пише: „Година је 1964. Серђо Леоне, смијешни дебељко који се около хвалио да је својом лијеношћу успио толико изнервирати Боба Олдрича, иначе сасвим cool типа, да га је овај отјерао са снимања 'Содоме и Гоморе' ('Sodomah and Gomorah', 1961), тражио је погодну фигуру (првенствено то – фигуру) која би за мале паре одиграла улогу у његовом јефтином вестерну 'За шаку долара'. Након одбијања од стране Стива Ривса, мишићавог Мистер универзума, и Џејмса Кобјурна, који су били превише познати за тако биједну лову, Иствуд, тада много мање чувен од ове двојице, згађен монотонијом вишегодишњег играња на телевизији, пристаје. Остало је опште мјесто филмске историје. Леонова вестерн-трилогија са Иствудом као безименим странцем – ту су још и 'За долар више' (1965) и 'Добар, лош, зао' (1966) – врло је занимљив примјер играња једног опсједнутог типа, човјека који је обожавао, и добро познавао, Дивљи запад и тај 'митски' период америчке историје између краја грађанског рата и почетка двадесетог вијека, својим опсесијама. Он је, уз то, толико волио амерички филм, највише, наравно, вестерн – тај 'прави амерички жанр', како га је називао Базен – да га је желио спознати и са друге стране. Тек да види чега ту има. По њему, мит постаје вјечан тек кад га срушиш у прашину. И стварно, Леоне га својски руши, уздижући заправо, вестерн као жанр баш у вријеме када он у својој постојбини полагано замире, дајући му тако могућност да поново ускрсне...“
О рецепцији шпагети-вестерна на нашим просторима писао је Жељко Фајфрић у књизи „Била једном једна земља : Титова Југославија“ („Даламбер“, Нови Сад, „Имприматор“, Сремска Митровица, 2012, стр. 239): „Све се то у потпуности види у филмовима Серђа Леонеа који је 'шпагети' дигао на ниво праве уметности. Његова трилогија 'За шаку долара', 'За долар више', 'Добар, ружан, рђав', уз сјајну музику Ениа Мориконеа, остаје узбудљива за сва времена. Наравно, главни глумац Клинт Иствуд је пленио највећу пажњу. Он је био нешто посебно, са обавезном цигаретом у устима, пончом, шеширом навученим на очи, шкртим речником и брзим пуцањем, постао је за нас један од правих хероја. И данас је то остао...“
Овај текст илустрован је и предњим коричним листом књиге на њемачком језику „Es war einmal in Amerika : Das Buch zum Film von Sergio Leone“ (“Bastei Lübbe”, Bergisch Gladbach, 1984), случајно купљене прије тридесетак година у једном београдском антикваријату.
Филм Серђа Леонеа „Добар, лош, зао“, у цјелокупном трајању, доступан је на јутјуб-каналу (sajt netoperacije): https://www.youtube.com/watch?v=RD9ESsvDgZM, а на јутјуб каналу (Ennio Morricone): https://www.youtube.com/watch?v=Q7tIqEgRwJY, може се послушати његова филмска музика из шпагети-вестерна.
Тридесетог априла умрла је Јара Рибникар (1912-2007), супруга директора „Политике“ Владислава Рибникара, „књижевница; рођена у граду Храдец Кралове, ЧСР; по преласку у Београд учествовала у напредном покрету пред II светски рат, у НОБ од 1941; радила у Танјугу од оснивања, затим у изд. заводу 'Југославија'. Јавила се у зрелим годинама збирком песама 'Иду дани, ноћи, дани'; у лирски интонираној прози успела да нађе свој израз. Дела: збирке новела 'Деветог дана', 'Ја, Ти, Ми', 'Међу нама', 'Живот и прича', 'Кратко београдско пролеће'; романи 'Недовршени круг', 'Зашто вам је унакажено лице, друже?', 'Бакаруша', 'Јан Непомуцки'. Добила Седмојулску награду 1975. године.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3, Београд, 1986, стр. 198).
К
њигу мемоарске прозе „Живот и прича I и II“ (БИГЗ, Београд, 1988), чије корице илуструју овај подсјетник, започиње овако: „Живимо у фрагментима. Није тачно да је наш живот река. Још мање може да постоји роман река. Наш живот се састоји од одломака а између њих је празнина. Нико од нас није у стању да повезано опише један дан свог живота а да не окрњи његов значај или садржај. У човеку постоји жеља да било каквим отпацима затрпа рупе у себи. А сав се, у ствари, састоји од рупа. Њих најмање треба да се плаши. Ружно и лепо, страшно и дивно само се дешава у фрагменту, никада од почетка и никада докраја, а наша жеља да што више личимо на природно трајање, трајање реке, храста, на вечити хладни спој поларне звезде, само је израз нашег незнања и слабости.“
А о пролазу кроз Босну и Херцеговину у Другом свјетском рату, на стр. 89. те књиге, пише: „Под небом обасјаним ватрометом, уз грмљавину експлозија, пуцњаве из најразноврснијег оружја, кроз многозвучја и шаренило правог рата, срели смо тада већ славног команданта Косту Нађа и нашег пријатеља Владу Поповића, проговорили неколико речи са њима; они су ишли на север, ми на југ. Величанствена ноћ. Бачен је у ваздух немачки оклопни воз пун муниције. Било је то између Добоја и Дервенте.“
Разговор с Јаром Рибникар доступан је на јутјуб-каналу (Donald Ramos): https://www.youtube.com/watch?v=_7OvUKI_MeQ.
На данашњи дан 313. године Миланским едиктом цар Константин легализовао је хришћанство, а 1938. дебитовао је Душко Дугоушко, јунак цртаног филма. Рођени су: француски пјесник Пол Верлен (1844) и чешки књижевник Јарослав Хашек (1883). Умро је француски сликар Едуар Мане (1883), а вођа Трећег рајха Адолф Хитлер 1945. године извршио је самоубитство.
