ПОДСЈЕТНИК...Енглески писац Тери Прачет рођен је на данашњи дан 1948. године.
Енглески писац Тери Прачет рођен је на данашњи дан 1948. године. Након напуштања школе бавио се новинарством у локалном листу. Свјетску славу стекао је серијом од 41 књиге о Дисксвету. „То је свет-плоча који кроз свемир путује на леђима четири слона који стоје на оклопу велике небеске корњаче А'Туина. У складу са својом поставком, овај свет је чаробно место, где се јутарњи сунчеви зраци тешко пробијају кроз 'слојеве' магије до земље...“ (https://sr.wikipedia.org/wiki/Дисксвет).
У блурбу на књизи „Камионци“ („Лагуна“, Београд, 2002), чији предњи корични лист илуструје данашњи подсјетник, пише: „За хиљаде сићушних ноума који живе испод пода велике робне куће Напољу не постоји. Ствари као што су Дан и Ноћ, Сунце и Киша тек су старе легенде за лаковерне. А онда, страшна вест уздрма њихове животе: Радња – њихов читав свет – треба да буде срушена. Сада је на Масклину, једном од посљедњих ноума који су дошли у Радњу, да осмисли невероватан план за бекство, који ће све ноуме извести у велико Напољу и опасности које тамо вребају...“
Према писању београдских „Вечерњих новости“ од 18. јануара 2001. године, Мало позориште „Душко Радовић“, на репертоару за ту годину имало је и представу „Сестре по метли“ најтиражнијег британског писца Терија Прачета. Аутор чланка, потписан иницијалима В. В С. даље наводи: „Неубичајено у нашим приликама: обезбеђена су ауторска права: Прачет их је дао Позоришту у 'хуманитарне сврхе'.“
У „Вечерњим новостима“ од 4. октобра 2001. штампан је чланак „Ђаволска посла“, у коме аутор, под иницијалима Д. С. пише: Роман 'Добра предсказања' славног писца Терија Прачета, који је управо објављен у издању 'Лагуне', а у преводу Дејана Папића, се у много чему разликује од осталих дела овог аутора која су годинама на листама светских бестселера. Ову књигу Прачет је написао у сарадњи са Нил Гејменом, и у њој је дуга прича од 400 страна о Судњем дану и доласку Антихриста на свет. По овом делу енглески режисер Тери Гилијем (аутор филмова 'Бразил' и '12 мајмуна') управо снима филм. У овој урнебесној причи све почиње с бебама, једна ће бити будући Антихрист, свашта ће радити породици и осталима. И Судњег дана демони, јахачи Апокалипсе, анђели, па и сам Ђаво, наћи ће се у сценарију који је могао да осмисли само писац романа о 'диск свтовима'... 'А да су заиста ђаволска посла посреди сведочи и прича о пиратском издању ове књиге', пожалио се јуче на конференцији за штампу Дејан Папић, који је и власник 'Лагуне': 'У марту издавачка кућа Стилос објавила је овај роман, наравно без одобрења. Да читава ствар буде смешнија, уредник ове куће Фрања Петриновић контактирао је Лагуну интересујући се за Прачетову адресу. Када је објаснио због чега му је она потребна, речено му је да је Лагуна, као ексклузивни издавач овог писца, већ окончала преговоре око објављивања овог романа. Али књигу је ипак Стилос објавио!' Наравно тако нешто било је недозвољено па је убрзо ова пиратска књига повучена из продаје. А и то издање од легалног је било скупље за 50 одсто! Епилог свега је да ће суд ускоро морати пирате да казни строго. Подносиоци тужбе су сами аутори преко својих правних заступника.“
На јутјуб-каналу (Gordana Dubaic): https://www.youtube.com/watch?v=3CUulrDAS7s, може се прочитати неколико цитата из дјела Терија Прачета.
На данашњи дан овај свијет напустио је Гаврило Принцип, „рођен 13. јула 1894. у Обљају код Босанског Грахова. Школовао се у Сарајеву, Тузли и Београду. Као ђак ступио је у омладинску, национално-револуционарну организацију 'Млада Босна'. Био је и један од оснивача 'Српско-хрватске напредне организације у Сарајеву'. У духу времена у којем је живио био је увјерен у оправданост атентата, као вида политичке борбе за национално ослобођење. У складу са овим увјерењима на Видовдан, 28. јуна 1914. године, извршио је атентат на аустро-угарског престолонасљедника, надвојводу Франца Фердинанда, при чему је случајно усмртио и војвоткињу Софију Хотек. С обзиром на чињеницу да је у моменту извршења атентата био малољетан, у 'Сарајевском процесу' осуђен је на 20 година тешке тамнице, са пооштреним тамничким режимом сваке године на годишњицу атентата. Колико је био увјерен у оправданост и историјски смисао учињеног дјела говоре стихови урезани у зид ћелије у терезинској тврђави, у којој је тамновао: 'Наше ће сјене ходати по Бечу / Лутати по двору, плашити господу'. Умро је у Терезину 28. априла 1918, свега пола године прије толико жељеног ослобођења јужнословенских народа.“ („Сарајевски атентат : изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сарајеву 1914. године“, критичка обрада, увод и редакција Војислав Богићевић, НУБ РС, Бања Лука, 2015).
У претходно наведеној књизи четири пута помиње се Стеван Ботић из Осјечанских Чивчија. У књизи „Срби западно од Дунава и Дрне : биографије“, Јован С. Радојчић, у одредници о Стевану Ботићу, пише да је рођен у Осјечанима 1898, а да је погинуо у Станарима, 1943. године, као и да је „још као ђак постао члан омладинске организације 'Млада Босна'. Послије Сарајевског атентата 1914. године на Франца Фердинанда, заједно са још 33 члана тузланске организације ухапшен је и, на суђењу 1915. у Бихаћу, осуђен на пет година робије. У времену између свјетских ратова завршио агрономију и потом постао активан члан Земљорадничке странке. Активан у јавном животу био је биран и за предсједника општине Осјечани и за представника требавског краја у скупштину Врбаске бановине...“ Ботића на више мјеста помиње и Владимир Дедијер у књизи „Сарајево 1914“. А у књизи „Сарајево, план града“ („Фрактура“, Запрешић, 2015), Миљенко Јерговић, објављујући имена првих матураната из „Споменице Прве гимназије у Сарајеву“, публиковане 1929. године, на стр. 238. наводи и име Стевана Ботића, економа у Осјечанима.
На интернет-адреси https://www.youtube.com/watch?v=yTCpz8cvBUk, званичном јутјуб-каналу Кошутњак-филма, доступан је играни филм Срђана Кољевића „Бранио сам Младу Босну“, у цјелокупном трајању. То је филм о Рудолфу Цистлеру, адвокату који је бранио Младобосанце.
На данашњи дан рођени су: њемачки индустријалац Оскар Шиндлер (1908) и америчка књижевница Харпер Ли (1926), а умро је Михаил Кутузов (1813), руски фелдмаршал.
