Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
    • Читање је забавно!
    • Un balzo oltre
    • Међународни дан књиге за дјецу
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
    • Упутство ауторима
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Хладно и кишно вријеме јуче нису спријечили дјецу, просвјетне раднике и родитеље да у великом броју дођу на дјечје одјељење Народне библиотеке Добој „Карло Колоди“ и уљепшају свечаност додјеле награда и захвалница и отварање изложбе „НАЈ букмаркер“. На конкурс под називом „НАЈ букмаркер“, који је Народна библиотека Добој отворила поводом… Read More
  • ОБАВЈЕШТЕЊЕ Народна библиотека Добој позива све учеснике конкурса „НАЈ букмаркер“ на свечаност додјеле награда и захвалница и отварање изложбе пристиглих радова, која ће се одржати у сриједу, 17. маја у 12.00 сати на дјечјем одјељењу „Карло Колоди“. На конкурс под називом „НАЈ букмаркер“, отвореном поводом Свјетског дана књижевности за дјецу,… Read More
  • Поводом 80 година од смрти српског пјесника и дипломате Јована Дучића, синоћ смо у Народној библиотеци Добој отворили изложбу под називом "СРЦЕ СЕ СВЕТОЈ РЕЧИ ОТВОРИ", коју је припремила библиотекар Аница Нарић. Изложбом је представљен Дучићев књижевни и дипломатски рад и можете је погледати до 31. августа 2023. године. Read More
  • У склопу обиљежавања Свјетског дана књиге и ауторских права јуче смо у Народној библиотеци Добој оржали радионицу за средњошколце под називом „Моја омиљена књига“, на којој су присуствовали ученици I-IV разреда сљедећих школа: ЈУ Саобраћајне и електро школе Добој, ЈУ Гимназије „Јован Дучућ“ Добој, ЈУ Техничке школе Добој, ЈУ Медицинске… Read More
  • Просвјетни радници и ученици 5, 6. и 7. разреда основних школа "Свети Сава" из Добоја и Аранђеловца јуче су посјетили Народну библиотеку Добој и присуствовали радионици "Мој букмаркер".
    • Click to enlarge image 3moj-bukmarkeri-2023.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5786.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5788.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5794.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5808.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5809.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5810.jpg
    • Click to enlarge image DSCN5813.jpg
    • Click to enlarge image IMG_20230425_110819.jpg
    • Click to enlarge image IMG_20230425_111453.jpg
    •  
    Read More
  • Изложба " СРЦЕ СЕ СВЕТОЈ РЕЧИ ОТВОРИ" 80 година од смрти Јована Дучића. Аутор изложбе: Аница Нарић, библиотекар Галерија Народне библиотеке Добој: четвртак, 27. април 2023. у 19 часова. Изложба ће бити отворена до 31. августа. Read More
  • Дјеца која желе да учествују у конкурсу „Од детета до поете“, у организацији Секције за културне и образовне програме у библиотекама Библиотекарског друштва Србије, треба да се пријаве на линк https://forms.gle/E5EzhLULBDz1Pjym7 или да дођу на дјечје одјељење Народне библиотеке Добој „Карло Колоди“ да заједно са библиотекарима попуне пријаву. О учешћу… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7

Десет најчитанијих наслова: новембар 2022.

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...Енглески писац Тери Прачет рођен је на данашњи дан 1948. године.

TeriЕнглески писац Тери Прачет рођен је на данашњи дан 1948. године. Након напуштања школе бавио се новинарством у локалном листу. Свјетску славу стекао је серијом од 41 књиге о Дисксвету. „То је свет-плоча који кроз свемир путује на леђима четири слона који стоје на оклопу велике небеске корњаче А'Туина. У складу са својом поставком, овај свет је чаробно место, где се јутарњи сунчеви зраци тешко пробијају кроз 'слојеве' магије до земље...“ (https://sr.wikipedia.org/wiki/Дисксвет).

            У блурбу на књизи „Камионци“ („Лагуна“, Београд, 2002), чији предњи корични лист илуструје данашњи подсјетник, пише: „За хиљаде сићушних ноума који живе испод пода велике робне куће Напољу не постоји. Ствари као што су Дан и Ноћ, Сунце и Киша тек су старе легенде за лаковерне. А онда, страшна вест уздрма њихове животе: Радња – њихов читав свет – треба да буде срушена. Сада је на Масклину, једном од посљедњих ноума који су дошли у Радњу, да осмисли невероватан план за бекство, који ће све ноуме извести у велико Напољу и опасности које тамо вребају...“

            Према писању београдских „Вечерњих новости“ од 18. јануара 2001. године, Мало позориште „Душко Радовић“, на репертоару за ту годину имало је и представу „Сестре по метли“ најтиражнијег британског писца Терија Прачета. Аутор чланка, потписан иницијалима В. В С. даље наводи: „Неубичајено у нашим приликама: обезбеђена су ауторска права: Прачет их је дао Позоришту у 'хуманитарне сврхе'.“

            У „Вечерњим новостима“ од 4. октобра 2001. штампан је чланак „Ђаволска посла“, у коме аутор, под иницијалима Д. С. пише: Роман 'Добра предсказања' славног писца Терија Прачета, који је управо објављен у издању 'Лагуне', а у преводу Дејана Папића, се у много чему разликује од осталих дела овог аутора која су годинама на листама светских бестселера. Ову књигу Прачет је написао у сарадњи са Нил Гејменом, и у њој је дуга прича од 400 страна о Судњем дану и доласку Антихриста на свет. По овом делу енглески режисер Тери Гилијем (аутор филмова 'Бразил' и '12 мајмуна') управо снима филм. У овој урнебесној причи све почиње с бебама, једна ће бити будући Антихрист, свашта ће радити породици и осталима. И Судњег дана демони, јахачи Апокалипсе, анђели, па и сам Ђаво, наћи ће се у сценарију који је могао да осмисли само писац романа о 'диск свтовима'... 'А да су заиста ђаволска посла посреди сведочи и прича о пиратском издању ове књиге', пожалио се јуче на конференцији за штампу Дејан Папић, који је и власник 'Лагуне': 'У марту издавачка кућа Стилос објавила је овај роман, наравно без одобрења. Да читава ствар буде смешнија, уредник ове куће Фрања Петриновић контактирао је Лагуну интересујући се за Прачетову адресу. Када је објаснио због чега му је она потребна, речено му је да је Лагуна, као ексклузивни издавач овог писца, већ окончала преговоре око објављивања овог романа. Али књигу је ипак Стилос објавио!' Наравно тако нешто било је недозвољено па је убрзо ова пиратска књига повучена из продаје. А и то издање од легалног је било скупље за 50 одсто! Епилог свега је да ће суд ускоро морати пирате да казни строго. Подносиоци тужбе су сами аутори преко својих правних заступника.“

            На јутјуб-каналу (Gordana Dubaic): https://www.youtube.com/watch?v=3CUulrDAS7s, може се прочитати неколико цитата из дјела Терија Прачета.

            AtentatНа данашњи дан овај свијет напустио је Гаврило Принцип, „рођен 13. јула 1894. у Обљају код Босанског Грахова. Школовао се у Сарајеву, Тузли и Београду. Као ђак ступио је у омладинску, национално-револуционарну организацију 'Млада Босна'. Био је и један од оснивача 'Српско-хрватске напредне организације у Сарајеву'. У духу времена у којем је живио био је увјерен у оправданост атентата, као вида политичке борбе за национално ослобођење. У складу са овим увјерењима на Видовдан, 28. јуна 1914. године, извршио је атентат на аустро-угарског престолонасљедника, надвојводу Франца Фердинанда, при чему је случајно усмртио и војвоткињу Софију Хотек. С обзиром на чињеницу да је у моменту извршења атентата био малољетан, у 'Сарајевском процесу' осуђен је на 20 година тешке тамнице, са пооштреним тамничким режимом сваке године на годишњицу атентата. Колико је био увјерен у оправданост и историјски смисао учињеног дјела говоре стихови урезани у зид ћелије у терезинској тврђави, у којој је тамновао: 'Наше ће сјене ходати по Бечу / Лутати по двору, плашити господу'. Умро је у Терезину 28. априла 1918, свега пола године прије толико жељеног ослобођења јужнословенских народа.“ („Сарајевски атентат : изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сарајеву 1914. године“, критичка обрада, увод и редакција Војислав Богићевић, НУБ РС, Бања Лука, 2015).

            У претходно наведеној књизи четири пута помиње се Стеван Ботић из Осјечанских Чивчија. У књизи „Срби западно од Дунава и Дрне : биографије“, Јован С. Радојчић, у одредници о Стевану Ботићу, пише да је рођен у Осјечанима 1898, а да је погинуо у Станарима, 1943. године, као и да је „још као ђак постао члан омладинске организације 'Млада Босна'. Послије Сарајевског атентата 1914. године на Франца Фердинанда, заједно са још 33 члана тузланске организације ухапшен је и, на суђењу 1915. у Бихаћу, осуђен на пет година робије. У времену између свјетских ратова завршио агрономију и потом постао активан члан Земљорадничке странке. Активан у јавном животу био је биран и за предсједника општине Осјечани и за представника требавског краја у скупштину Врбаске бановине...“ Ботића на више мјеста помиње и Владимир Дедијер у књизи „Сарајево 1914“.  А у књизи „Сарајево, план града“ („Фрактура“, Запрешић, 2015), Миљенко Јерговић, објављујући имена првих матураната из „Споменице Прве гимназије у Сарајеву“, публиковане 1929. године, на стр. 238. наводи и име Стевана Ботића, економа у Осјечанима. 

            На интернет-адреси https://www.youtube.com/watch?v=yTCpz8cvBUk, званичном јутјуб-каналу Кошутњак-филма,  доступан је играни филм Срђана Кољевића „Бранио сам Младу Босну“, у цјелокупном трајању. То је филм о Рудолфу Цистлеру, адвокату који је бранио Младобосанце.

            На данашњи дан рођени су: њемачки индустријалац Оскар Шиндлер (1908) и америчка књижевница Харпер Ли (1926), а умро је Михаил Кутузов (1813), руски фелдмаршал.

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo