ПОДСЈЕТНИК...Двадесет шестог априла, на данашњи дан, у Тузли је рођен Мехмед Меша Селимовић (1910-1982), романсијер, приповједач, есејиста.

Двадесет шестог априла, на данашњи дан, у Тузли је рођен Мехмед Меша Селимовић (1910-1982), романсијер, приповједач, есејиста.

„Завршио је Филозофски факултет у Београду. Био је професор Више педагошке школе и доцент Филозофског факултета у Сарајеву, а потом уметнички директор Босна-филма, директор Драме Народног позоришта и главни уредник  Издавачког предузећа 'Свјетлост' у Сарајеву; од 70-их година XX века до смрти живео је и радио у Београду. Његово најзначајније дело, роман 'Дервиш и смрт', једно је од највреднијих остварења савремене српске књижевности суптилне и психолошке анализе, сложености, бриљантног стила и начина на који се третира тема човекове судбине и егзистенције у суровим историјскими друштвеним околностима. У његова остала дела спадају: 'Прва чета', 'Туђа земља', 'Девојка златне косе' (приповетке); 'За и против Вука' (студија); 'Писци, мишљења, разговори', 'Сјећања' (есеји) и друга. Једна од престижних годишњих књижевних награда коју критичари додељују у сарадњи с дневним листом 'Вечерње новости' носи његово име.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, С“, Београд, 2005, стр. 62).

            У писму САНУ, 1976. године, Селимовић је написао: „Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.“ (https://sr.wikipedia.org/wiki/Меша_Селимовић).

            У књизи мемоарске прозе „Сјећања“, Меша Селимовић описује једну ноћ у хотелу у Добоју, коју су он и Хамза Хумо провели пред почетак Другог свјетског рата, путујући из Сарајева и закаснивши на воз за Тузлу.

            Данашњи подсјетник илуструје предњи корични лист романа „Дервиш и смрт“, издање Српске књижевне задруге из 1969. године, а на званичном јутјуб-каналу РТС-Културно-уметнички програм: https://www.youtube.com/watch?v=F4KI2ANT95k, доступна је истоимена позоришна представа у извођењу Крушевачког позоришта и режији Небојше Брадића, из 1996.

                Музичар Владо Калембер рођен је на данашњи дан. У београдском листу за младе „Здраво“, број 72 од 5. фебруара 1979. године, расписан је избор за југословенског идеалног момка те године. Гласати су могле искључиво дјевојке. Испод Калемберове фотографије, писало је: „Професионални музичар, рођен 26. априла 1953. године. Студент музичке академије. Пије искључиво сок од јабуке. Спортове не гледа, али се бави њима. Висок 182 цм, тежак 68 килограма. Воли друштво девојака, с момцима се слабо разуме. Темпераментан, комуникативан, суздржљив, промишљен. Жеља: да пева као Жељко Бебек.“ Остали кандидати били су: кошаркаш Мирза Делибашић, фудбалер Драган Џајић, пјевач Оливер Мандић, гитариста Слободан Бодо Ковачевић, фудбалер Златко Цицо Крањчар, пјевач Аки Рахимовски, гитариста Горан Бреговић, глумац Славко Штимац, спортски возач Јожеф Шиклоши, кантаутор Ђорђе Балашевић, боксер Миодраг Перуновић, пјевач Џими Станић, уредник на радију Раде Радовановић, гитариста Драган Јовановић Крле, фудбалер Душан Савић, глумац Воја Брајовић и голман Раде Залад. Према резултатима објављеним у „Здраву“, број 75 од 19. марта 1979. Идеалан момак године био је Владо Калембер, чија се фотографија налазила на насловници тог броја. Поредак осталих био је сљедећи: Мирза Делибашић, Горан Бреговић, Душан Савић, Ђорђе Балашевић, Воја Брајовић, Раде Залад... У интервјуу датом том приликом Владо Калембер је изјавио: „Желео бих пре свега да захвалим свим читатељкама листа 'Здраво' које су учествовале у избору, а посебно онима које су гласале за мене. Шта да вам кажем? Стварно сам изненађен. Нисам ни сањао да бих могао победити.“ На питање о идеалној дјевојци за идеалног момка, одговорио је: „Није баш девојка, али кад би сте ми могли средити да се упознам са Катрин Данев био бих најсрећнији. Чуо сам да ће Лајза Минели и Катрин Данев бити гости емисије '3, 2, 1... крени'. Договорио сам се са режисером Зораном Златаром да ћу носити каблове, постављати рефлекторе, само да будем у њеној близини, да видим како стварно изгледа. Још кад би нас неко фотографисао... Код нас ми се највише допада Злата Петковић, Биљана Ристић је фамозна, али више волим плаве женске. Опет, све које су ми нешто значиле у животу биле су чађаво црне.“

            Фотографија предње стране првог сингла „Сребрних крила“ (издање загребачког „Југотона“), на коме се налазе пјесме „Ана“ и „Реци мала“, илуструје овај подсјетник, док се портрет Владе Калембера може погледати на званичном јутјуб-каналу Croatia Records: https://www.youtube.com/watch?v=MFwrb0YIdJ0.

            На данашњи дан рођени су: енглески књижевник Виљем Шекспир (1564), британски филозоф Дејвид Хјум (1711) и аустријски филозоф Лудвиг Витгенштајн (1889), а умро је Каунт Бејзи (1984), амерички џез-музичар.