ПОДСЈЕТНИК...Прва дискотека на Балкану отворена је у Београду на данашњи дан.

Прва дискотека на Балкану отворена је у Београду на данашњи дан.

У књизи „Рокенрол у Југославији 1956-1968 : изазов социјалистичком друштву“ („Архипелаг“, Београд, 2012), Александар Раковић, на стр. 523-527. пише: „Дискотеку, која је 24. априла 1967. отворена у улици Иве Лоле Рибара бр. 17 (у Дому Јеврема Грујића, улица данас носи стари назив – Светогорска), основали су Синиша Николић, Бранко Самарџић, Милан Шећеровић. Да би тадашња форма за почетак рада била задовољена, пошто је Николићев отац радио у Кошаркашком клубу 'Црвена звезда', омогућено је да Дискотека буде подведена под 'Друштвени клуб КК Црвена звезда'. Амбијент у Дискотеци је дочарао, према париској дискотеци 'Кастел', београдски адвокат Раде Микијељ. Дискотеку је водио Лазар Шећеровић који каже да је клуб имао 'чедно радно вријеме' (од 19 до 00:30 часова), свог ди-џеја, обезбеђење, улазило се уз чланске карте. Отварање је било 'спектакуларно', с много уметничке и културне елите. Дискотека је била претплаћена на 'пет плоча недељно из Париза и Лондона'. Примала је 90 посетилаца, а клуб је био подељен на просторију у којој се плесало и просторију у којој се слушала музика...  Лазар Шећеровић каже да је новинар 'Политике' Александар Апостоловски касније писао да је Дискотека била први клуб таквог типа 'од Трста до Владивостока'. У Дискотеци је музику пуштао први југословенски клупски ди-џеј Милан Петровић... У клуб, поред осталих, долазе Бранко Плеша, Вера Чукић, Арсен Дедић, Беким Фехмију, Богдан Тирнанић , 'Златни дечаци' и многи други познати. 'Џубокс' је писао да су у Дискотеку долазили загребачки 'Роботи'. Лазар Шећеровић каже да се окупљало разно друштво: уметници, певачи, глумци, лепотице, швалери, мангупи и студенти. Глумци из иностранства који су гостовали у Атељеу 212 такође су често долазили, а када су свирали у Београду, Дискотеку су посетили и 'Холиси'. Међутим, комшије су тврдиле да је Дискотека 'јазбина младих алкохоличара, па чак и уживалаца дрога, састајалиште блудника и битника, деце богатих родитеља, младих снобова и тако даље...' Неколико посетилаца Дискотеке, од којих је више од половине било у чланству Савеза комуниста, обратило се почетком 1968. редакцији 'Спорта и света' за помоћ јер је њихово омиљено, а сада полупразно место, посетило чак, до тада, 12 инспекција... Савез омладине Југославије је на Осмом конгресу (1968) осудио 'случајеве дискотека', као и приватну иницијативу за оснивање клубова овог типа, али је подржао оснивање диско клубова у организацији Савеза омладине. 'Гонг' је писао да су истовремено делегати Осмог конгреса у паузама рада плесали уз звуке бита. Дакле, у Савезу омладине нису били ни против рокенрола ни против дискотека, али јесу против појава које би измакле партијској контроли. Епилог је био да је Дискотеку до краја рада посетило чак 28 инспекција. Због притисака које су, путем тих инспекција, вршиле градске власти, од забране музике до забране плеса, Дискотека је престала да ради. Иако је затворена у пролеће 1968, приватне журке у истим просторијама нису престајале...“

            Радина Вучетић у књизи „Кока-кола социјализам : американизација југословенске популарне културе шездесетих година XX века“ („Службени гласник“, Београд, 2012), на стр. 218-219. пише: „Стална потреба за новим просторима за игру довела је и до отварања првог диско клуба у Београду (и у Југославији), у априлу 1967, за који је у 'Џубоксу' писало да је попут 'оних клубова који се могу видети у Њујорку, Паризу и Риму.' У сећањима савременика, клуб је данас познат као дискотека 'Код Лазе Шећера'... Ова дискотека налазила се у адаптираним подрумским просторијама куће Јеврема Грујића, чукундеде Милана и Лазара Шећеровића, поред позоришта Атеље 212... Судећи по опису она је задовољавала тадашње светске стандарде – имала је кабину за диск-џокеја, подијум за игру, рефлекторе и посебно дизајниран намештај. Зидови су били окречени у зелено и црвено, а звучници су давали звук 'какав се још није чуо у Београду...' У овој дискотеци Београђани су први пут имали прилику да чују 'Sgt. Pepper' Битлса и 'Хеј Џо' Џимија Хендрикса. На отварању дискотеке, песник Душан Матић, тада већ седамдесетогодишњак, један од утемељивача српског надреализма и поборник и заштитник модернизацијских процеса у свим областима, рекао је да је то 'велики и позитиван знак да се крећемо ка нечем бољем.' Боље је и било, јер да је Београд тада био свет, сведоче и многе светске звезде које су на својим турнејама обилазиле Београд и дискотеку 'Код Лазе Шећера', као Џули Кристи, Џуди Денч, Џејмс Мејсн, Франсоаз Дорлеак, Џереми Бред...“

            Данашњи подсјетник илуструје разгледница, објављена поводом обиљежавања  педесетогодишњице отварања дискотеке, са посветом Лазара Шећеровића, исписаном на реверсу.

            „Лазар Шећеровић почео је да се бави преводилаштвом. Пре тога и манекенством. Радио је за Телевизију Београд, Битеф, ФЕСТ, преводио симултано кад је то било потребно... Пре четири године, уз залагање др Ирине Суботић, наше угледне историчарке уметности, Дом Јеврема Грујића отворен је за разгледање и обилазак у склопу Дана европске баштине. Уосталом, и тај дом припада породици великог удружења – Европских историјских кућа. Музеј какав не би требало заобићи. А посебно не Београђани, јер на известан начин сведочи о нашем главном граду. Лазар Шећеровић, Јевремов потомак, ту се и даље осећа 'као у својој кући'. Истовремено, он је и кустос, љубазни водич, гостољубиви домаћин. Ни на трен не заборавља речи својих родитеља да се свет отвара онима који остају привржени знању и уметности.“ Овако је писала Мирјана Огњановић у тексту „Потрага за благом : живот у дворцу“, објављеном у „Политикином забавнику“ број 3001 од 14.8.2009. године.

            На официјелном сајту: http://domjevremagrujica.com/, могу се прикупити информације о садржајима који се могу видјети у Дому Јеврема Грујића, а емисија о Лазару Шећеровићу из серијала „Голи живот“ доступна је на званичном јутјуб-каналу ТВ „Хепи“: https://www.youtube.com/watch?v=7zhJPBSP9u0.

            Три године послије Београда први диско-клуб отворен је у Добоју. У „Гласу комуна“ број 604 од 19.8.1970. поред осталог, пише: „Отварање диско-клуба у Културно-умјетничком друштву Исмет Капетановић у Добоју једна је новост коју су млади радосно поздравили, али треба рећи да су појединци и злоупотријебили отварање диско клуба. Наиме, музика је била тако гласна и упорно су се стављали готово дивљи ритмови да је сметало грађанима. Довољно је било да диско клуб почне рад раније, да се доврши до десет, јер није било потребе да то траје до поноћи или иза поноћи. Људи треба да се одморе, а исто тако чудно је да млади могу остајати без контроле родитеља, тако дуго.“

            На данашњи дан рођени су: аустријски психијатар Вилхелм Рајх (1897), српски архитекта и сликар Леонид Шејка (1932), америчке глумице Ширли Меклејн (1934) и Барбара Стрејсенд (1942), а умрли су: енглески писац Данијел Дефо (1731) и Валтазар Богишић (1908), српски историчар права.