ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан, 23. априла, рођен је Јаков Јаша Продановић (1867-1948), „политичар, публицист, научни и књижевни радник, вођ Републиканске странке, министар и народни посланик, потпредседник Владе ФНРЈ, члан САНУ.

На данашњи дан, 23. априла, рођен је Јаков Јаша Продановић (1867-1948), „политичар, публицист, научни и књижевни радник, вођ Републиканске странке, министар и народни посланик, потпредседник Владе ФНРЈ, члан САНУ.

У Краљевини Србији био министар просвете као члан Самосталне странке; као министар народне привреде спровео 1910. кроз скупштину Закон о радњама којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радничко законодавство; 1921. са Љубом Стојановићем основао Републиканску странку, којој је био шеф до своје смрти; 1890 уређивао 'Народну мисао', 1903-12. 'Одјек', 1921-23. 'Гласник Професорског друштва'. Писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Змаја, Јове Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића; био је члан оснивачког и редакционог одбора 'Дела' и 'Српског књижевног гласника' и сарађивао у свим нашим знатнијим књижевним и политичким листовима. Дела: 'Уставни развитак и уставне борбе у Србији', 'Вук Караџић и Милош Обреновић', 'Наши и страни', 'Наша народна књижевност', 'Историја политичких странака и струја у Србији'.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3,  Београд, 1986, стр. 100).

Видео-прилог о споменику Јаши Продановићу (дјело вајара Сретена Стојановића из 1958. године) на Калемегдану може се погледати на јутјуб-каналу Комитета знања Србије: https://www.youtube.com/watch?v=txMTM6AB9CA, а предњи корични лист његове књиге „Уставне борбе у Србији“ (издање Геце Кона) илуструје данашњи подсјетник.

Јаша Продановић је један од чувених ђака-јунака романа Милована Витезовића „Шешир професора Косте Вујића“. Екранизација овог романа из 1971. године (режија Владимир Андрић), у којој професора Вујића игра Павле Вуисић, а Јашу Продановића Јосиф Татић, доступна је на званичном јутјуб-каналу РТС (Културно-уметнички програм): https://www.youtube.com/watch?v=NWCZAMd1WL8. Истоимени филм из 2012. који је режирао Здравко Шотра, у коме Александар Берчек глуми професора Косту, а Андрија Даничић Јашу Продановића, у пуном трајању може се погледати на јутјуб-каналу Коштњак-филма: https://www.youtube.com/watch?v=Te9s3xcF1sE.

Двадесет трећег априла 1916. године рођен је Иво-Лола Рибар, „политички радник, син Ивана Рибара... Основну школу и гимназију завршио у Београду, политичку економију студирао у Женеви, а правне науке у Београду, члан КПЈ од 1936. Као истакнут омладински руководилац учествовао на разним међународним омладинским конгресима: Брисел 1935, Женева 1936, Париз 1937... Због револуционарног рада интерниран је јан. 1940. у концентрациони логор у Билећи, где је остао до распуштања логора у мају 1940... Погинуо је 27. XI 1943. на Гламочком пољу, погођен бомбом из непријатељског авиона у тренутку кад је требало да крене авионом за Каиро као шеф прве војне мисије НОВЈ при британској Команди Блиског и Средњег истока. Проглашен је 18. XI 1944. за народног хероја. Сахрањен је у Београду испод Калемегданске тврђаве.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3,  Београд, 1986, стр. 194).

У социјалистичкој Југославији Лола је био и препознатљив симбол омладинске поткултуре, као својеврстан пандан Че Гевари на свјетском нивоу. Његов стилизовани лик отиснут у сито-штампи био је чест мотив на мајицама и акцијашким јакнама ношеним у свакодневном животу, као и на значкама које су у то вријеме украшавале бројне ревере, а фотографија једне од сачуваних прати и овај текст.

Чувена је била љубав између Лоле и Слободе Трајковић, кћерке угледног београдског апотекара Светолика Трајковића, која је, одбивши да изда Лолу, заједно с родитељима страдала у логору на Бањици, 9. маја 1942. године.

У сачуваном писму, Лола пише Слободи: “Најдража једина моја! Пишући ово писмо ја се поуздано надам - оптимиста сам, као и увијек - да ти оно никад неће стићи већ да ћемо се нас двоје видјети и увијек остати заједно. Јер ово писмо је зато и писано. У овом тренутку, када полазимо у посљедњу, одлучну етапу боја од којег зависи, поред осталог, и наша лична будућност и срећа, желим да ти кажем неколико простих и једноставних ствари. У мом животу постоје само двије ствари: моја служба нашем светом циљу и моја љубав према теби, најмилија моја. Нашу срећу и живот који смо хтјели нисмо, као ни милиони других, могли остварити изоловано, већ само преко наше борбе и наше побједе. И зато су те двије ствари у суштини, у мени самом, једно. Знај, душо, да си ти једина коју сам волио и коју волим. Сањао сам и сањам о нашој заједничкој срећи - онаквој какву смо жељели, о срећи достојној слободних људи. То је једина права срећа, једина коју треба жељети. Ако примиш ово писмо - ако дакле ја не доживим тај велики час, немој много туговати, најдража! У свијету у коме будеш тад живјела, наћи ћеш, увијек жив, најбољи дио мене самог и сву моју љубав према теби. За тебе сам сигуран да ће твој пут бити прав и онакав какав мора да буде. На њему, на путу живота наћи ћеш освету и срећу. Много, много те волим, једина моја! И желим да никад не добијеш ово писмо, већ да заједно с тобом дочекам велики час побједе. Желим да те својом љубави учиним онако срећном као што то заслужујеш. Увијек твој.”

Глумица Слобода Мићаловић име је добила по Лолиној дјевојци, а ово писмо послужило је „Корни групи“ као инспирација за пјесму „Иво Лола“, која се, у интерпретацији Златка Пејаковића, може послушати на јутјуб-каналу (Цане Смиљанић): https://www.youtube.com/watch?v=Groc2Jd8deg.

Слобода Трајковић дружила се са старијим сестрама Смиље Константиновић, припаднице високог свијета моде, јунакиње романа Гордане Ћирјанић „Седам живота принцезе Смиље“, која је острво Ибица претворила у једну од престоница свјетског џет-сета. Њен отац Душан Константиновић својевремено је био свештеник у Осјечанима и служио у Храму Ваведења Пресвете Богородице, освештаном 1881. године. Касније је у београдским гимназијама предавао грчки и латински језик. Његови уџбеници још увијек се налазе на интернет-аукцијама књига, а један од њих краси и овај подсјетник.

На данашњи дан 1616. године умрли су Виљем Шекспир и Мигел де Сервантес, те је UNESCO 23. април прогласио за Свјетски дан књиге, а 2005. један од оснивача јутјуба Џавид Карим на ту платформу поставио је први видео-клип.