ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 22. априла 1887. године у Јагодини је рођена српска књижевница и новинарка Милица Јаковљевић, познатија под псеудонимом Мир-Јам.

На данашњи дан 22. априла 1887. године у Јагодини је рођена српска књижевница и новинарка Милица Јаковљевић, познатија под псеудонимом Мир-Јам.

У књизи „Књижевни водич кроз Београд“ („Лагуна“, Београд, 2017) Јово Анђић пише: „Милица је била прво од троје деце из трећег очевог брака. Отац Јеврем је из претходних бракова већ имао осморо деце. У Крагујевцу, где се многочлана породица Јаковљевић коначно скрасила, завршила је основну, а потом Вишу женску школу и Учитељску школу... Учитељевање је започела у источној Србији, у селу Криви Вир испод Ртња... По завршетку рата Милица је одлучила да оконча рад у државној служби и да узме мајчину пензију. Са сестром Ружом одлази да живи у Аранђеловац, али не задуго: наредне 1920. године Ружа је одлучила да потражи посао као наставница певања у Београду, и сестре се већ у новембру селе... Онда су, један по један, њени снови почели да се остварују. Најпре се у листу 'Новости' појавио фељтон који је превела са француског, истина потписан само иницијалима М. Ј. Преводи и роман и постаје стални преводилац са месечном платом. И ти први преводи заправо су почетак њеног новинарског рада... На позив својих колега Милица је прешла у новоосновани лист 'Недељне илустрације', у којем је радила до последњег броја... Сада је већ увелико новинар. Још док је радила у 'Новостима' преузела је рубрику 'Женски свет', у којој ће писати о моди, о женама, васпитању омладине, и то ће заправо бити оно о чему ће наредне две деценије углавном и писати. По савету колега почела је да пише под псеудонимом. Узела га је по имену ауторке романа који је управо преводила, Мирјам Хари. Но њени су текстови веома често објављивани под псеудонимом написан и као Мир-Јам, те је тај облик и данас врло заступљен. Редовно је, сама и са сестрама, посећивала оперске и балетске представе, препуне руских певача и балерина. Писала је позоришне критике и интервјуисала глумце, оне који су јој се у младости чинили недостижним, а којима се приближила и одлазила им у куће. Тиме је остварила још један сан. У позоришту је почела да се рађа и њена прва велика љубав. Имала их је неколико... А сада је у њен живот ушао глумац Божа Николић... И ту није крај остварењу Миличиних снова. На сцену Народног позоришта на Врачару постављена су два њена комада... Као новинар и аутор, Мирјам је у 'Недељним илустрацијама' објављивала романе у наставцима, а тај недељник је, управо захваљујући њима, имао за оно време невероватан тираж од неколико десетина хиљада примерака. Писала је и текстове са темама мушко-женских односа, и одговарала на писма читалаца који су тражили савет и решење својих љубавних, брачних и животних проблема... Њени савременици сећају је се као добродушне и мирољубиво отворене; памте њене свакодневне шетње од Врачара до Калемегдана и, за оно време, ексцентрично облачење... Достојанствено држање током окупације, па ни то што је била сестра Стевана Јаковљевића, првог ректора Београдског универзитета и народног посланика, није омело припаднике нове власти да скују израз 'мирјамовски', који се везивао за малограђанска дела без икакве вредности. Живела је тешко и после ослобођења... Када су 1991. слављена два века новинарства у Србији, међу сто најзначајнијих новинара уврштене су у Србији само три жене: Деса Глишић, Мага Магазиновић и Милица Јаковљевић Мирјам. Умрла је 1952, у шездесет петој години. Сахрањена је на Новом гробљу.“

            Популарности Милице Јаковљевић и у данашње вријеме у великој мјери допринио је Здравко Шотра екранизацијом њених књижевних дјела у филмовима и серијама „Рањени орао“ (доступно на званичном јутјуб-каналу „Кошутњак-филма“: https://www.youtube.com/watch?v=ZZtRxRBSWrs), „Грех њене мајке“ и „Непобедиво срце“.

            Часопис „Недељне илустрације“, чији власник је био Драгољуб Вукићевић, а уредник Гргур Крстић, излазио је од 1925. до 1941. године. Редован читалац дјела Милице Јаковљевић и претплатник на „Недељне илустрације“ била је Борислава Борка Марић из Кожуха, чија животна судбина је Лидији Жарић послужила за обликовање лика Бојане Мартић, главне јунакиње романа „Сужањ“ (Народна библиотека Добој, 2019). Стога данашњи подсјетник као илустрације прате Боркина фотографија и прилози из „Недељних илустрација“ (1935), пронађених у њеној заоставштини.

            Амерички филмски глумац Џек Николсон рођен је у Нептуну, Њу Џерзи, САД, на данашњи дан 22. априла 1937. године. „Појављивао се у нискобуџетним филмовима пре него што је добио признање за улогу у филму 'Голи у седлу' (1969). Онда су уследиле успешне улоге 'Пет лаких делова' (1970), 'Сексуално васпитање' (1971), 'Кинеска четврт' (1974), 'Лет изнад кукавичјег гнезда' (1975, Оскар), 'Част Прицијевих' (1985), 'Бетмен' (1989), 'Хофа' (1992),  и 'Добро да боље не може бити' (1997, Оскар). Запажен по свом враголастом смешку и портретисању неконвенционалних аутсајдера, задобио је статус иконе и једна је од најпопуларнијих и најугледнијих звезда свога времена.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, М-П“, Београд, 2005, стр. 67).

            Филм „Лет изнад кукавичјег гнијезда“ режирао је Милош Форман, а као предложак за сценарио послужио је истоимени роман Кена Кизија, припадника бит-генерације. Предња страна заштитног омота тог романа, преведеног као „Лет преко кукавичјег гнијезда“, а издатог 1977. у чувеној едицији „Хит-библиотека“ загребачког „Знања“, чији уредник је био Златко Црнковић, илуструје овај текст.

            Трејлер из филма „Лет знад кукавичјег гнијезда“ може се погледати на јутјуб-каналу Movie Classic Trailers: https://www.youtube.com/watch?v=OXrcDonY-B8.

            На данашњи дан 1934. године у Београду је основано Астрономско друштво „Руђер Бошковић“. Рођени су: њемачки филозоф Имануел Кант (1724), вођа Октобарске револуције Владимир Иљич Лењин (1870) и књижевник Владимир Набоков (1899), а умрла је Нина Симоне (2003), америчка џез-пјевачица.