ПОДСЈЕТНИК...У Ипсиланти (Мичиген, САД), на данашњи дан 21. априла 1947. године, рођен је Иги Поп, чије је право име Џемс Остерберг (James Osterberg).
У Ипсиланти (Мичиген, САД), на данашњи дан 21. априла 1947. године, рођен је Иги Поп, чије је право име Џемс Остерберг (James Osterberg).
„Iggy Pop – ‘ kum punka’ i jedna od ikona rocka – karijeru je započeo 1964.. kao bubnjar Iguanas, a godinu kasnije, promijenivši ime u Iggy Pop, priključio se grupi Prime Movers. Nakon boravka u Chicagu vratio se 1967. u Detroit, gdje je zajedno s basistom/gitaristom Ronom Ashetotonom i njegovim bratom bubnjarom Scottom te nešto kasnije pridruženim basistom Daveom Alexanderom osnovao Psyhodelic Stooges. Tijekom 1968. grupa koja je skratila ime u Stooges stalno nastupa, a Iggy izaziva pozornost i svojim eksentričnim ponašanjem i razodijevanjem na sceni…“ (Zlatko Gall: Velika svjetska rock enciklopedija”, knj. 2, “Slobodna Dalmacija”, Split, 2005, str. 284).
Седамдесетих минулог вијека „Iggy se bavio vrtlarstvom, igrao je golf, živio je s roditeljima i šuljao se ulicama sve dok ga David Bowie i njegov tadašnji menadžer Tony De Fries nisu dovukli u Englesku zajedno s gitaristom Stoogesa s kraja njihove karijere i bivšim članom grupe Chosen Few, Jamesom Williamsonom. I braći Asheton također su telefonski poslane avionske karte, pa su njih četvero (s Bowiem koji je pokušao uspostaviti bilo kakvu vrstu kontrole) snimili album 'Row Power' (1973), 'teškometalni' piece de resistence. No, Ig je bio neukrotiv. Grupa se zatim razišla sa De Friesomi i ponovno samovoljno osudila na propast. Govorilo se da James Williamson radi kao vozač kamiona i da je kasnije osnovao novi sastav s Ronom Ashetonom; no Iggy je naprosto postajao sve luđi i luđi i skitao se po Los Angelesu. Ponovno mu je Bowie došao u pomoć: izvukao ga iz bolnice za duševne bolesti; brinuo se za nj. Dugo obećavani četvrti Iggyjev album – s Bowievom suradnjom – dugo se stvarao, no kada je 'The Idiot' napokon objavljen, u proljeće 1977, Iggyjev ugled superiorno se održavao na rastućoj britanskoj sceni 'novog vala' koja je harala po starim albumima Stoogesa kako bi se opskrbila inspiracijom i repertoarom. Do ljeta 1977. svi su dugo povučeni albumi Stoogesa bili ponovno objavljeni, zahvaljujući velikoj potražnji.” (Nick Logan, Bob Voffinden: “Ilustrirana rock enciklopedija”, “Mladost”, Zagreb, 1978, str. 191-192).
Прије двадесет девет година тројица тридесетогодишњака на жељезничкој станици у Добоју ушла су у брзи воз који је саобраћао на релацији Сарајево – Београд. У Винковцима воз је стајао двадесетак минута. На перону је била постројена војна јединица величине батаљона. Хладан и оштар сјеверац ковитлао је крупне пахуље снијега. На станици у Београду сачекао их је пријатељ; преузели су улазнице и кренули према Београдском сајмишту... На предлисту књиге Богдана Тирнанића „Оглед о Паји Патку“ (Библиотека XX век, Београд, 1989), купљеној том приликом, још увијек стоји биљешка, исписана графитном оловком: „Иги Поп, 5.2.1991. концерт у Хали I Београдског сајма.“
У тексту „Игиугурација председника“, објављеном у књизи „Писма из тајног града“ („Лагуна“, Београд, 2014) на стр. 186-187. Иван Ивачковић пише: „Последњи велики концерт неке стране звезде у Београду, у периоду док је тај град још био престоница претходне Југославије – и некаква престоница уопште – одржао је Иги Поп. Обарајући рекорд у двосатном пливању кроз сопствени зној, он је, 5. фебруара 1991, успео да победи нељудски амбијент Хале 1 београдског Сајмишта, простора у којем звук долази из свих праваца осим из жељеног, и да неколико хиљада људи, по завршетку концерта, остави у екстатичном расположењу... Када тог човека први пут видите на концерту – што се, кажем, многима од нас десило 1991, у сам освит опште пропасти – онда вам је већ после првих неколико тактова јасно да присуствујете дивној, сировој свечаности која се никад не заборавља...“
На предњој страни омота Игијевог албума „Brick By Brick“ (изворно издање “Virgin America”, USA; лиценцно издање „Југотон“, Југославија), којим је илустрован данашњи подсјетник, налазе се мотиви из стрипова Чарлса Барнса. Ти мотиви налазили су се и на бекволу на концертној бини 1991. године.
О овом албуму у већ поменутој енциклопедији, на стр. 285. Златко Гал је писао: “Album u produkciji Dona Wasa dao je uspješne brojeve 'My Baby Wants To Rock and Roll', Slashov autorski prilog i hit duet s Kate Pierson iz 'B-52's' u ''Candy.”
Џони Штулић је на првом албуму групе „Азра“ (1980) пјевао: „Добио сам мајицу у три боје бојену... а на њој пише јао што волим Иги Поп...“, а Иги Поп је је био интерпретатор музике у филму Емира Кустурице “Arizona dream” (1993).
Видео-нумера „Кенди“ доступна је на званичном јутјуб-каналу Iggy Pop Officials: https://www.youtube.com/watch?v=6bLOjmY--TA.
На данашњи дан умро је Платон Атанацковић (1788-1867), „епископ будимски 1839-51. Мађари га 1848. одредили да управља српском црквом у Угарској уместо Ј. Рајачића, који је оглашен за издајника; доцније се придружио српском покрету; премештен за епископа бачког 1851-67. Председник Матице српске 1864-67; противник Вуковог правописа. Превео неколико књига Библије, радио на богословској и школској књижевности.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 1, Београд, 1986, стр. 133).
У Библиотеци Матице српске као посебна библиотечка цјелина чува се Библиотека Платона Атанацковића. Каталог те библиотеке, чији предњи корични лист илуструје овај подсјетник, у редакцији Корнелије Олар, Финке Пјевач и Светлане Вучковић, објављен је 1995. године у едицији „Легати Библиотеке Матице српске“.
Предавање оца Владана Симића о епископу Платону Атанацковићу може се послушати на званичном јутјуб-каналу Радија Православне Епархије бачке „Беседа“: https://www.youtube.com/watch?v=Ud_noq1J7ao.
Жене у Француској су на данашњи дан 1944. добиле право гласа, а 1945. године у предграђе Берлина ушле су совјетске јединице. Елвис Присли је 1956. године први пут заузео прва мјеста на топ-листама, а 2016. умро је амерички музичар Принс Роџер Нелсен.
