ПОДСЈЕТНИК...Осамнаестог априла умро је Светомир Николајевић (1844-1922), „књижевник и политичар; био проф. Велике школе, академик.

Осамнаестог априла умро је Светомир Николајевић (1844-1922), „књижевник и политичар; био проф. Велике школе, академик.

Рођен у Радуши код Ваљева; историјске науке студирао у Београду и на разним европским универзитетима; један од оснивача Радикалне странке, министар унутрашњих дела, председник владе 1894; умро у Београду. Био веома активан на просветном и хуманитарном пољу; одличан познавалац енглеске и других књижевности, либерално оријентисан, вршио је значајан утицај на нашу књижевност у другој пол. XIX в. Написао велик број студија, критика, чланака и есеја, од којих су многи издани у две свеске 'Листићи из књижевности'.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 2,  Београд, 1986, стр. 804).

Предњи корични лист друге свеске Николајевићевих „Листића из књижевности“ (Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1888) илуструје данашњи подсјетник, а видео-прилог о постављању спомен-плоче Светомиру Николајевићу у Београду доступан је на јутјуб-каналу „Арт комуникација“: https://www.youtube.com/watch?v=kaLvLS8XZ24.

О Николајевићевом ангажману у масонерији писао је Зоран Д. Ненезић у књизи „Масони у Југославији : 1764-1980“ („Зодне“, Београд, 1988), чија је предња страна заштитног омота у функцији илустрације овог текста. У дијелу књиге који се односи на конституисање ложе „Побратим“ (1890-1940) Ненезић на стр. 197. пише: „На првом редовном раду нове ложе изабрано је и њено часништво. За старешину је изабран Ђорђе Вајферт, а за његовог заменика Светомир Николајевић...“ У потпоглављу које се тиче анексије Босне и Херцеговине, на стр. 250. наведена је Николајевићева дискусија на сједници ложе „Побратим“, која је одржана 11. октобра 1908. године: „'Кад би благодарношћу биле плаћене услуге, које чини слободно зидарство: онда би оно овом приликом примило велику захвалност, јер је се међу првима узбунило и дошло на мисао, да за ову земљу и нашу Отаџбину треба жртвовати све оно што патриотизам налаже. Као што ви осећате тешкоћу прилика, у које је наша земља ушла, тако исто осећам и ја, тако осећа и мало и велико у српском племену... Та тешкоћа није у томе, што је наш комшија заграбио велики део српских земаља, већ у ономе другоме погледу, који очекује нашу земљу у будућности. Ми се налазимо пред једним јаким непријатељем, који је потресао један од најлепших наших идеала, који нам ништи наде да смо ми са Босном и Херцеговином једно исто. Ако и овом приликом, пред тако великим душманом, наша земља не учини ништа, онда нам је затворен пут и на југ и на запад, онда смо ми осуђени и ово парче земље да изгубимо. Ово за нас још није подела Пољске, али је пред поделом Пољске. У овим тешким приликама треба да се концентрише све што има патриотизма и пожртвовања, те да се покрене на сложан рад, да не би пропустили овај тренутак. Ја мислим да се тиме руководи и Краљ и Влада, а мислим да у овој земљи нема изрода, и зато треба веровати у свачији патриотизам. Према томе наша је дужност да потпомажемо владу у свему'.“

На званичном јутјуб-каналу Радио-телевизије Србије могу се погледати емисије редакције Образовно-научног програма, у којима се појављује и Зоран Д. Ненезић: „Масони у Првом балканском рату“ на: https://www.youtube.com/watch?v=wtThHu7VKRI, а „Масони : други део“, која се односи на период након Првог свјетског рата, на: https://www.youtube.com/watch?v=8iHwQa0F_mk.

„Безусловном капитулацијом, која је ступила на снагу 18. априла 1941. у 12 часова, нестало је Краљевине Југославије. Територија је била подељена између Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и Албаније. Фашистички окупатори су одмах завели терор и почели с прогонима, посебно Срба, Словенаца, Јевреја и Рома. Насилно су пресељавали Словенце из немачких анектираних крајева и Србе с територије Независне државе Хрватске и Македоније (под бугарском окупацијом), у Србију. Немци су вршили мобилизацију радне снаге за немачке фабрике и терали људе на принудни рад. Ницали су бројни концентрациони логори за комунисте, антифашисте и родољубе. Усташки покољи, пљачке и палежи изазивали су праву пустош у многим областима Независне државе Хрватске...“

Овако је писао пуковник Јован Вујошевић у књизи „Други светски рат 1“ („Народна књига“, Београд, 1981, стр. 267), чијом фотографијом је такође илустрован овај подсјетник, а на званичном јутјуб-каналу РТС-а  може се погледати емисија „Дозволите“, на тему „Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године“. Прилог се налази на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=YIhhCQs_xuI.

Према подацима из књиге „Да се не заборави“ (АИЦ, Београд, 1999) аутора Душана Јеринића и Иване Ивковић, 18. априла 1999. године, бомбардоване су: зграда Покрајинског већа Војводине у Новом Саду, Фабрика „Први партизан“ Пожега и жељезничка пруга Прокупље-Приштина. На стр. 7. те књиге објављено је писмо америчког ратног ветерана: „Драги пријатељи, дозволите ми да кажем само једно. Ваш народ има већу подршку у САД него што мислите. Синоћ сам присуствовао трибини Удружења америчких ратних ветерана. Нико од близу 800 присутних није подржао председника Клинтона и његову политику. Сви мислимо да постоје мирни начини да се кризна ситуација реши. Ја сам учествоваво у Другом светском рату (ви сте били наши савезници и пријатељи тада). Увек сам мислио да смо у праву што се боримо против Хитлера, Мусолинија и Јапанаца, јер су они били претња целом свету. У тренутном конфликту постоји грађански рат и једино што ми желимо је да сви људи живе у миру на Косову. Једино што ми сада желимо је да престане бомбардовање невиних цивила и уништавање њихових кућа. Желим вам брз завршетак овог ратног лудила и да сви живите у миру. Поздрав, Том Бевермен, САД, 18.4.1999. недеља.“  

На данашњи дан 1946. године Сједињене Америчке Државе признале су Федеративну Народну Републику Југославију са Титом на челу,  а десет година касније, 1956. распуштен је Информбиро. Рођена је хрватска књижевница Ивана Брлић-Мажуранић (1874), а умрли су научник Алберт Ајнштајн (1955) и Ивица Видовић (2011), хрватски глумац.