ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 1945. године рођен је рок-гитариста Ричи Блекмор.

На данашњи дан 1945. године рођен је рок-гитариста Ричи Блекмор.

У енциклопедијској одредници о овом врсном инструменталисти пише: “Blackmore je bio gitarist i clan-utemeljitelj britanske ‘teškometalne’ grupe Deep Purple do odlaska iz njenih redova, u lipnju 1975. Blackmore se udružio s njujorškom grupom Elf koja je postala Ritchie Blackmore’s Rainbow na istoimenom albumu (1975), iako sada samo pjevač Ronnie James Dio preostaje iz njene originalne postave. Veteran rock-bubnjar Cozy Powell (ex-Beck Group, itd) pridružuje se Rainbowu” br. 2, a grupa odmah postaje vrlo uspješna krčeći Evropom i Sjedinjenim Državama putove standardnog ‘teškog metala’. Album ‘Rising’ izdan je 1976, a ‘Rainbow Live’ – snimljen u Japanu – 1977.” (Nick Logan, Bob Voffinden: “Ilustrirana rock enciklopedija”, “Mladost”, Zagreb, 1978, str. 33).

У југословенском музичком магазину „Џубокс“, број 91. од 20. јуна 1980. године, чија насловна страна илуструје данашњи подсјетник, објављен је портрет групе „Deep Purple“. Оцјењујући њихове албуме, аутор текста Гордан Шкондрић за најбољи проглашава „Deep Purple in Rock“ , и пише: „Седам одличних композиција, продукција на висини и – нико није одолео том урагану звука... Тада заправо и настаје прави „Deep Purple“, бенд који се памти. Blackmore својим фуриозним свирањем стиче статус правог суперстара. Gillan ни мало не заостаје. Позорнице целог света широм им отварају врата и тако ће бити следећих неколико година. По мишљењу многих „Deep Purple“ су на „In Rock“ достигли свој композиторски и извођачки максимум. То мишљење потврђује и публика и доводи их на чеона мјеста већине светских топ листа. Позиције које су тада стекли успели су да дуго и сачувају. Овај албум би морао да се налази у свакој одабраној колекцији плоча, јер то по својим квалитетима и заслужује.“ У антрфилеу тог текста садржана је и изјава Ричија Блекмора из 1973. године, која гласи: „Некада сам узимао часове класичне гитаре. То ми је много помогло, нарочито због употребе малог прста, који је неопходан за мој начин свирања. Такође, на тај начин сам стекао и неке друге погледе. Волим класичну музику, нарочито Баха. Узмимо на пример нашу ствар „Highway Star“. У њој долази до исте распоређености акорда као и код Баха. Рок-музика је на неки начин много тога преузела из класичне музике, али потребно је бити веома пажљив приликом употребе елемената класичне музике у року, јер све то може одвести и на погрешан пут...“

Као илустрација за овај подсјетник послужила је и фотографија албума „Deep Purple in Rock“ (изворно издање EMI Records-Harvest, лиценцно издање „Југотон“ Загреб), а десет понајбољих сола Ричија Блекмора могу се послушати на јутјуб-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=NCp9n4_zUfA, док се видео-музички микс о овом виртуозу на гитари под насловом “Ritchie Blackmore : the greatest guitarist ever” може погледати на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=YVlCKs_9MuY.

Лазар Лудвиг Заменхоф (рођ. 1859), пољски љекар и филолог, творац вјештачког међународног језика „есперанто“, умро је на данашњи дан 1917. године. Он је „под псеудонимом 'др Есперанто', 'онај који се нада', објавио 1887. први уџбеник тога језика. Речник се састоји од корена, већином узетих из романских и германских језика, затим префикса и суфикса; синтакса је углавном словенска. Најважнији је и најраширенији од свих вештачких језика; на њему је до данас написан велики број преводних и оригиналних дела. Друштва есперантиста постоје у многим земљама, па и у СФРЈ.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 1,  Београд, 1986, стр. 763).

У чланку добојског новинара Златка Мишковића (1941-1986) „Добојски апотекар - есперантиста“, објављеном у „Гласу комуна“ бр. 143. од 30.9.1961. године, записано је: „У улици Владимира Назора у Добоју живи Ђуро Војковић, 80-годишњи апотекар, који је прије неколико година пензионисан. У слободном времену Војковића највише интересује есперанто. До сада је са нашега језика на есперанто превео више од 12.000 ријечи, што представља велику вриједност. Он ће ускоро издати рјечник есперанта, који ће имати више од 13.500 ријечи. Сваким даном у својој соби, у којој се налази велик број књига и часописа, Војковић стрпљиво ради и допуњује свој рјечник. Једном приликом док је шетао улицама Загреба, а то је било 1906. године, Војковић је примијетио у излогу књижаре једну књигу на есперанту. За њега је била врло интересантна и купио ју је. Тако је дошао на идеју да у слободном времену преводи ријечи са нашег језика на есперанто. Стрпљиво је радио. Удружио се са неколико људи у Загребу који су се исто бавили есперантом. Ступио је у контакт и са есперантистима из Италије, Њемачке, Јапана, Француске и других земаља. 1910. године Војковић је за париски лист 'Лареви' превео са нашег језика једну причу на есперанто. Први свјетски рат омео га је у раду. Читао је само литературу и дописивао се са есперантистима из других земаља. Са њима је стално сарађивао. Тек 1948. године наставио је са радом. Ђуро Војковић је један од ријетких есперантиста аматера у нашој земљи. Његов рјечник од 13.500 ријечи биће највећи у нашој земљи. Војковића посјећују многи ђаци и грађани које интересује есперанто. Он им много помаже.“

У Библиотеци Данијела Конзанија, добојског библиофила, чува се уџбеник Дописне есперантске школе Фрање Новљана из Загреба, који има 116 страна, а факсимил прве стр. такође илуструје овај подсјетник, док се емисија ТВ „Хепи“ о есперанту може погледати на јутјуб-локацији: https://www.youtube.com/watch?v=8qAIa8Ayqds.

На данашњи дан рођени су и: српски пјесник Сима Пандуровић (1883), швајцарски књижевник Ерих фон Деникен (1935), мађарски писац Петер Естерхази (1950), а умрли су: њемачки композитор Георг Фридрих Хендл (1759), руски пјесник Владимир Мајаковски (1930) и Симон де Бовоар, француска књижевница и Сартрова животна сапутница.