ПОДСЈЕТНИК...Француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер, рођен 1862. умро је на данашњи дан 10. априла 1954. године.

Француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер, рођен 1862. умро је на данашњи дан 10. априла 1954. године.

Огист и брат му Луј (1864-1948) су „у Лиону основали фабрику за израду фотографског материјала: плоча, хартије и хемикалија. Створили прву филмску камеру, изумели поступак снимања у природним бојама и одржали у Паризу прву филмску представу на свету 28. XII 1895. ('Улазак воза у станицу', 'Излазак радника из фабрике'). Поставили теорију у којој су колоидима приписали главну улогу у многим животним процесима.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 2,  Београд, 1986, стр. 490).

Првијенци браће Лимијер могу се погледати на јутјуб каналу; „Излазак радника из фабрике“, на локацији: https://www.youtube.com/watch?v=85_veBBLRho, а „Улазак воза у станицу“, на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=-1MHqicBKGE.

Непуних шест мјесеци касније, 1896, филмови браће Лимијер приказани су и у Београду, у кафани „Златни крст“, а први српски играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ из 1911. године, који је након дужег времена, 2003, пронађен у Аустријском филмском архиву у Бечу, такође се може погледати, на јутјубу-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=z5Tm3ocp4tk.

Данашњи подсјетник илустрован је факсимилом честитке, објављене у „Вјеснику жупе у Добоју“ (бр. 3. од 20.12.1940), којом, поред осталих, добојско „Тон-кино“ честита Божић својим цијењеним муштеријама католичке вјере. Власник биоскопа био је Бранко Сексан. „Овај рођени господин свијет је угледао у Кожухама 1905. године. Његов отац Јован Стевановић-Сексан (1877-1954) био је цијењен кожушки домаћин и истакнута политичка личност у селу... Бранко је између два свјетска рата био најпознатији добојски кројач, сувласник Кројачке радње 'Сексан и Глишић' и заступник знамените фирме 'Сингер', која је производила најбоље шиваће машине. У том периоду истовремено је власник 'Тон-кина' у Добоју и предсједник Фудбалског клуба 'Грађански'. Бранко је у својству делегата присуствовао оснивачкој скупштини 'Задруге српских привредника' која је одржана у Вуковару 24.10.1937. године. Други свјетски рат провео је у Београду обављајући дужности шефа Одсјека за кухиње у Комесаријату за избјеглице и пресељенике. Активно је судјеловао у раду Кампа за избјеглице који се 1942. протезао од Мокре Горе до Вишеграда, залажући се нарочито за ратну сирочад. Послије рата био је директор старог хотела у Добоју. Живио је у улици Владимира Назора (данас Видовданска), гдје је и умро 1987. године. Сахрањен је у мјесном гробљу у Кожухама.“ (Љубомир Каишаревић, Драган. Мићић: „Кад лопта одскочи“, „Графомарк“, Лакташи, 2014, стр. 20-24).

На факсимилу фотографије снимљене у добојској улици Краља Александра 1939. године, а која такође илуструје овај подсјетник, Бранко Сексан (са шеширом на глави) је наслоњен на службени аутомобил.

Једна од најпопуларнијих музичких група свих времена, „Битлси“, на данашњи дан 1970. године престала је с радом. Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон и Ринго Стар (Ричард Старки), потпомогнути Џорџом Мартином и Брајаном Епштајном, далеко су помјерили границе, не само у рокенролу, него и у другим сегментима популарне културе.

У чувеној и данас још увијек веома траженој књизи записано је: „Važnost diskografskog rada Beatlesa u oblikovanju suvremenog rocka neprocjenjiva je, a po značenju joj se približuje jedino karijera Boba Dylana. Nadaleko najbolji skladateljski tim na tom području, kojemu je nakon ‘ Revolvera’ sve više asistirao Harrison, Lenon i McCartney osigurali su osnovu za niz albuma, monumentalnih opsegom, domišljatošću i tehničkim rješenjima. Većina današnjih osnovnih pravila produkcije nastala je kao inovacija na pojedinim snimkama Beatlesa i izuzetno je teško pretpostaviti da će rock s obzirom na to kako je sada komercijalno postavljen, ikada vise postići klaustrofobičnu, prijeku nužnost uvjeta u kojima su Beatlesi stvorili svoju najrevolucionarniju glazbu.“ (Nick Logan, Bob Voffinden: “Ilustrirana rock enciklopedija”, “Mladost”, Zagreb, 1978, str. 27-28).

А Петар-Пеца Поповић, легенда југословенског рок-новинарства, о „Битлсима“ биљежи: „Својој генерацији изборили су мало жељеног поштовања у свету старијих, доносећи посебност и узбуђујући шарм у музички жанр који је био у сталној опасности да се уопште и сматра музиком.“ („Четрдесет година 'Битлса'“, НИН-специјални додатак, 10.10.2012, стр. 5).

Наступ „Битлса“ у емисији чувеног Еда Саливена, с композицијом из ране фазе “Tvist & Shout”, може се послушати и погледати на јутјуб-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=b-VAxGJdJeQ, а трејлер из филма “Let it Be” на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=_pneJKj5wro.

Овај текст илуструју и двије фотографије снимљене на изложби библиотечке грађе о „Битлсима“, која је у Народној библиотеци Добој одржана крајем 2002. године.

На данашњи дан 1847. године рођен је амерички новинар и публицист Џозеф Пулицер, по чијем презимену ће назив добити најважнија новинарска награда у Америци, а 1912. „Титаник“ је испловио на прво путовање.