ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан, 5. априла 1958. године, умрла је Исидора Секулић, „приповедач, есејиста, путописац и преводилац.
На данашњи дан, 5. априла 1958. године, умрла је Исидора Секулић, „приповедач, есејиста, путописац и преводилац, један од најзначајнијих представника прозе српске модерне.
Рођена у Мошорину [1877], Бачка, Војводина, завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Немачкој. Радила је као наставница и управитељица девојачке школе у Панчеву, а после преласка у Београд 1909. наставила је да се бави педагошким радом све до смрти. Изузетно образована, одличан познавалац класичних и модерних језика, бриљантан стилиста, писала је изразито аналитичку прозу испуњену, пажљиво стилизованим утисцима, у којој се огледа тежња ка интроспекцији и есејизацији наративног текста. Негујући тзв. 'београдски стил' и интелектуалну прозу, Исидора Секулић се својим књижевним радом приближила модерним стремљењима која ће посебно доћи до изражаја у периоду између два рата, али и касније. Неке од најважнијих одлика њене прозе (аналитичност, широка ерудиција, негован стил) у потпуности су дошле до изражаја у есејима о Његошу, Лази Костићу, Петру Кочићу, Сими Пандуровићу, Растку Петровићу, Момчилу Настасијевићу, у студијама о писцима руске, немачке, енглеске, француске, норвешке књижевности и другим, као и у огледима о стилу и језику. Објавила је више значајних књига: 'Ђакон Богоридичне цркве' (роман); 'Писма из Норвешке' (путопис); 'Хроника паланачког гробља', 'Сапутници' (приповетке); 'Аналитички тренуци и теме', 'Записи о моме народу', 'Мир и немир', 'Његош – књига дубоке оданости'; 'Говор и језик – културна смотра народа' и друге.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, С“, Београд, 2005, стр. 60).
У Збирци старе и ријетке књиге Народне библиотеке Добој чувају се двије занимљиве књиге Исидоре Секулић. Збирка приповједака „Из прошлости“, издање Исидора Ђ. Ђурђевића из 1919. похрањена је у „Библиотеци Данијела Конзанија“, а роман „Ђакон Богоридичине цркве“, издање загребачке Књижаре З. и В. Васића из 1920. године, у колекцији ријетке књиге. Иначе, ово издање романа евидентирано је на 138. стр. „Каталога ретких српских књига : 1741-1941“ (Београд, 1971), чији аутор је Јанко Хркаловић, чувени књижар.
Данашњи подсјетник илустрован је факсимилима насловне стране и предњег коричног листа претходно поменутих књига.
Ове године (2020) роман „Ђакон Богоридичине цркве“ појавио се у издању „Лагуне“. Тим поводом Александра Ђуричић, у чланку „Све врлине и један грех“, пише: „Скрајнут и непротумачен све до деведесетих година прошлог века, једини роман Исидоре Секулић као и да је она сама хтела некуд да склони, од публике и саме себе. Иако га је писала као зрела књижевница на прагу својих четрдесетих, она главну јунакињу дочарава баш према својој слици и приликама из младости, са јасним аутобиографским детаљима. Ана Недићева је образована и талентована девојка из провинције која се буни против грађанских конвенција и духа паланке у којој живи, али не успева, баш као ни Исидора, да се сасвим отме, већ тражи компромис који јој не доноси ни срећу ни моралну сатисфакцију; одричући се много чега током читавог свог живота, једино у чему је сасвим успела у друштвеном смислу је Исидорин списатељски и филозофски лик који се и њој самој вероватно допадао.“ („Култура, уметност, наука“, бр. 49, „Политика“, Београд, 14.4.2020, стр. 4).
Легат Исидоре Секулић чува се у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Визуелно-звучни прилог о легату може се пронаћи на званичном „You Tube“ каналу РТС-а, на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=ygJtqO4-5wk.
На данашњи дан 1997. године умро је Ален Гинзберг, рођен 1926, „амерички песник, настављач реалистичке традиције америчке поезије. Као припадник тзв. 'битничке' генерације изражава активан, саркастичан, критичан, чак анархичан став, одређен дубоко хуманом идејом стављеном у службу неспутаног бунта. Његова снажно реторична поезија, писана слободним стихом пуним узнемирених ритмова, израз је одбацивања модерног света као пакла у којем владају жене и насиље. Био међу првима који је упознао младе генерације бунтовника са источњачком филозофијом и створио велики број следбеника. Гл. дела: 'Урлик и друге песме', 'Кадиш', 'Индијски дневници', 'Сендвичи стварности', 'Планетарне вести' и др.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 1, Београд, 1986, стр. 515).
Факсимил предњег коричног листа Гинзбергове збирке изабраних пјесама „Урлик ума“ (Дом омладине, Београд, 1983), такође илуструје овај подсјетник.
На данашњи дан 2005. године умро је и амерички писац Сол Белоу, добитник Нобелове награде за књижевност, а 1724. рођен је Ђовани Ђакопо Казанова, који је, поред осталог, био и библиотекар.
