ПОДСЈЕТНИК... На данашњи дан 3. априла 1915. године умрла је Надежда Петровић, „сликар; рођена у Чачку 1873.

ПОДСЈЕТНИК... На данашњи дан 3. априла 1915. године умрла је Надежда Петровић, „сликар; рођена у Чачку 1873. године.

Студирала је у Минхену и Паризу; веома активан друштвени радник, организатор и писац, снажно утицала на своју средину; умрла у Ваљеву. Поседовала снажан, оригиналан израз и ванредно богатство у колориту. Дело јој обухвата распон од пленеризма до снажног реализма прожетог експресионизмом; она се у Србији најсмелије везала за савремену уметност и антиципирала њен даљи развој.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 2,  Београд, 1986, стр. 984).

За учешће у Балканским ратовима, у својству болничарке, одликована је медаљом за храброст. Као добровољна болничарка учествовала је и у Првом свјетском рату. До посљедњег даха сликала је шаторе и рањенике у Ваљевској болници, исцрпљене тифусом пјегавцем, од кога ја на крају и сама страдала. Факсимилом ратне фотографије Надежде Петровић илустрован је данашњи подсјетник.

„Породица Петровић живела је на Палилули [Београд], у Ратарској улици број 32. У тој кући са баштом владала је посебна атмосфера, у којој су деца, талентована за сликарство, музику или књижевност, стасавала у образоване и родољубиве особе. Школовани у иностранству, имали су широке погледе и напредна схватања. Надежда је постала велика српска сликарка. Анђелија је, подстакнута неправедном анексијом Босне и Херцеговине, писала Лаву Николајевичу Толстоју, који је после о томе написао један текст. У њу се заљубио вајар Иван Мештровић, који је њену лепоту овековечио у каријатидама на Споменику незнаном јунаку на Авали. Растко је пак постао један од највећих српских песника. Стога су се у њиховом дому, као у својеврсном салону, окупљали угледни уметници и интелектуалци.“ (Јово Анђић: „Књижевни водич кроз Београд“, „Лагуна“, Београд, стр. 149).

Неке од слика Надежде Петровић могу се погледати на званичном сајту Уметничке галерије „Надежда Петровић“ у Чачку: http://nadezdapetrovic.rs/#.

Њемачки композитор и пијаниста Јоханес Брамс, такође је умро на данашњи дан 1897. године. „Рођен у Хамбургу [1833],син музичара, постао је велики пијаниста. Године 1853. упознаје се са Робертом Шуманом и његовом женом, пијанисткињом Кларом. Роберт га је одмах прогласио за генија, а Клара је постала предмет његове љубави, која ће трајати доживотно. Године 1863. преселио се у Беч, који ће остати његов дом све до смрти. Радио је као хорски и оркестарски диригент, наступао је и као солиста. Успех његовог 'Немачког реквијема' (1868) донео му је међународни углед; његова прва симфонија (1876) донела му је још већу славу, а концерт за виолину (1879) и други концерт за клавир (1882) нагнали су многе да га прогласе највећим живим композитором. Његова музика, утемељена у класичном стилу, сматрана је конзервативном, посебно у односу на дела Рихарда Вагнера и Франца Листа. Његова оркестарска дела укључују четири симфоније (1876, 1877, 1883, 1885), два концерта за клавир (1858, 1881), концерт за виолину (1878), дупли концерт (1887), две серенаде (1858, 1859) и две увертире (1880). Његов велики опус камерне музике укључује четири гудачка квартета, два гудачка секстета, два гудачка квинтета, три клавирска квартета, три клавирска трија, три виолинске сонате, две сонате за чело и две сонате за кларинет. Такође је написао три сонате за клавир, хорску музику и још 250 других соло песама.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, А-Б“, Београд, 2005, стр. 170).

Овај текст илустрован је и факсимилом предњег коричног листа романа „Волите ли Брамса...“, који је објављен 1961. године, у издању сарајевске „Свјетлости“.

На стр. 46. аутор тог романа, Франсоаз Саган (1935-2004), пише: „Кад се у недељу пробудила, угледа под вратима неку поруку, оно што се некад поетски називало плаво писмо, а које се и њој учини поетским, јер је сунце, које се поново појавило на ведром новембарском небу, испуњавало њену собу сенкама и топлом светлошћу. 'У сали Плејел даје се у шест сати један врло добар концерт Волите ли Брамса?' То је било питање каква су јој постављали дечаци кад јој је било седамнаест година. А без сумње, постављали су их и касније, али нису слушали одговор. У оној средини, и у оном периоду живота, ко је кога слушао? А уосталом, да ли је она волела Брамса?“

А да ли ви волите Брамса? Провјерите на интернет-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=vqYHkZhZ31s.

На данашњи дан, 1991. године, умро је и енглески писац Грејем Грин, аутор чувеног романа „Трећи човјек“, по којем је 1949. године снимљен истоимени култни филм. Режирао га је Керол Рид, а главне улоге одиграли су Орсон Велс, Тревор Хауард, Џозеф Котен и Алида Вали. Филм је на инсистирање редитеља снимљен у црно-бијелој техници, а награду „Оскар“ добио је за најбољу фотографију.