ПОДСЈЕТНИК...Француски књижевник Емил Зола рођен је на данашњи дан, 2. априла 1840. године.

Француски књижевник Емил Зола рођен је на данашњи дан, 2. априла 1840. године. „Одгајан у скромним условима, Зола је радио у издавачкој кући у Паризу неколико година током шездесетих година XIX века, док се није пробио као писац.

У језивом роману 'Тереза Ракен' (1867), по први пут је спровео своје научне теорије о томе да карактер одређују наслеђе и окружење. Ове идеје су од њега начиниле оснивача 'натурализма' у књижевности. Године 1870. започео је амбициозни пројекат, по којем је и најпознатији. 'Циклус Ругон-Макар' (1871-93), низ од 20 романа који сведоче о француском животу кроз живот насилних Ругона и пасивних Макара. У њих спадају 'Тровачица' (1877), студија алкохолизма, која је међу његовим најуспешнијим и најпопуларнијим романима, 'Нана' (1880), 'Жерминал' (1885), његово ремек-дело и 'Звер човек' (1890). Међу другим његовим делима су два краћа циклуса романа и расправе које објашњавају његове теорије о уметности, укључујући 'Експериментални роман' (1880). Такође је познат по умешаности у аферу 'Драјфус', нарочито по свом отвореном писму 'Оптужујем' (1898), којим оптужује француски војни генералштаб. Умро је [1902] под сумњивим околностима, угушивши се у гасу угљен-моноксида док је спавао.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање : Е-И“, Београд, 2005, стр. 105-106).

Данашњи подсјетник илустрован је факсимилима предњег коричног листа и насловне стране првог тома Золиног романа „Жерминал“ из 1939. године. Објављен је у едицији „Плејада“, чувеног српског књижара и издавача Геце Кона (1873-1941). С француског језика текст је превео Душан Матић.

„Етјен је преузео вођство чим су напустили Фурш-о-Беф. Он је без заустављања довикивао наредбе и организовао поход. Жанлен је јурио на челу гомиле и дивљачки дувао у рог. У првим редовима корачале су жене. Неке од њих с мотком у руци. Очи Маеве жене биле су свирепе, као да негдје у даљини траже обећани град правде; стара Бриле, Леваковица, Мукета, поцијепане, ишле су крупним корацима, као војници који одлазе у рат. У случају незгодног сукоба, видјеће се да ли ће се жандарми усудити да ударе на жене. Поворка раштрканих људи, начичкана гвозденим полугама изнад којих је стрчала бљештава Левакова сјекира, ишла је за женама, у нереду, као стадо. Етјен, у средини гомиле, није губио из вида Шавала кога је гонио да корача пред њим, а иза њега намргођени Мае стријељао је очима Катарину, једину жену међу тим људима, која је тврдоглаво касала крај свог драгана да му не би учинили какво зло. Они који су били гологлави разбарушише се на вјетру, чуло се само лупање дрвене обуће, слично галопу пуштене стоке понесене Жанленовом дивљачком писком.“ (Емил Зола: „Жерминал“, „Свјетлост“, Сарајево, 1978, стр. 261-262).

„Жерминал“ је филмован двапут; 1963. и 1993. године.

Међутим, један други филм, посредно везан за Емила Золу, узбуркао је духове и подијелио француску јавност. У питању је филм Романа Поланског (више пута оптуживаног, а једном и осуђеног за сексуално насилништво над малољетницама) о афери „Драјфус“, под називом „Оптужујем“, идентичном називу Золиног отвореног писма, а коме је за режију додијељена најзначајнија француска филмска награда, она коју додјељује Академија „Цезар“. Тим поводом, Гордана Поповић, у чланку „Устајемо и одлазимо, готово је“, пише: „У тексту који је узбуркао француску јавност, толико да је данима трајала полемика и по медијима и по друштвеним мрежама, а провлачи се и даље, Виржини Депент напада моћнике, газде, велике шефове који су Поланском дали 25 милиона евра за филм 'Оптужујем'' , а 'онда данима цвилели и кукали када су помислили да ће им забава пропасти', јер је цео одбор Академије 'Цезар' поднео оставку због таласа критике што је номиновао овај филм за 12 награда. 'А ја сигурно нисам једина која је хтела да плаче од беса и немоћи због вашег показивања силе и сигурно нисам једина која се осетила прљаво зато што ваше оргијање остаје некажњено', додаје списатељица, која је углед у књижевном свету стекла трилогијом 'Вернон Гродон', у којој немилосрдно критикује модерно француско друштво. Нимало нежнија није ни према филмској индустрији, у којој, према њеним речима, влада закон ћутања. 'То је ваша политика, од жртава захтевате ћутање... Врло добро знате шта радите када браните Поланског: тражите да вам се диве чак и у деликвенцији', навела је. А то им се може, сматра Виржини Депент, и истиче: 'Закон вас покрива, судови су ваш домен, медији припадају вама'.“ („Култура, уметност, наука“, бр. 48, „Полтика“, Београд, 14.3.2020).

И Ханс Кристијан Андерсен, дански писац, рођен је на данашњи дан, 1805. године.