ПОДСЈЕТНИК...Николај Васиљевич Гогољ, руски књижевник, рођен је на данашњи дан 1. априла 1809. године.

Николај Васиљевич Гогољ, руски књижевник, рођен је на данашњи дан 1. априла 1809. године.

„Гогољ се окушао у глуми и неким чиновничким пословима у Санкт Петрбургу пре него што је постигао књижевни успех са 'Вечерима на мајуру крај Дикањке' (1831-32). Његов песимизам се појавио у причама као што су 'Тарас Буљба' (1835), 'Дневник једног лудака' (1835). Фарсична драма 'Ревизор' исмевала је корумпирану владину администрацију. Од 1836. до 1846. живео је у Италији. У том периоду ударио је темеље руског реализма XIX века ремек-делом 'Мртве душе' (1842), сатиром о кметству и бирократским неправдама у нади да ће казнити злоупотребе и повести земљаке кроз смех и причу 'Шињел' (1842). Његове сабране приче (1842) доживеле су велике почасти. Убрзо после тога дошао је под утицај једног фанатичног свештеника који га је наговорио да спали други том 'Мртвих душа'. Умро је неколико дана касније [1852] у 43. години живота, можда од свесног гладовања, на рубу лудила.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање : В-Ђ“, Београд, 2005, стр. 118). Остала познатија Гогољева дјела су „Миргород“, „Петроградске приче“, „Арабеске“, комедија „Женидба“...

Овај текст у функцији илустрације прате предњи корични лист и насловна страна књиге „Женидба“ Н. В. Гогоља, која је 1925. године објављена у Загребу у оквиру познате едиције „Позоришна библиотека“. Преводилац текста с руског језика је Иван Гојтан.

Прошле године, 15. новембра, у великој сали Центра за културу и образовање Добој, глумци Српског народног позоришта из Новог Сада и Народног позоришта из Приштине (Грачаница) одиграли су Гогољеву „Женидбу“. Представу је режирао Милан Караџић, а у главној улози био је Милан Васић.

Међутим, овај Гогољев комад у Добоју први пут одигран је раније, сада већ  давне 1967. године. О том догађају, доајен добојске позоришне сцене Рашид Муминагић (1938-2012), у књизи „Добој у двадесетом стољећу“ („Наше новине“, Добој Југ, 2008, стр. 371-372), пише: „У кафани новог Дома ЈНА често су сједили Адем Мулић, Александар Васиљевић и аутор ових написа и маштали како да покрену рад Драме. Често би им се придружио и Милисав Јанковић, војни службеник – музичар из генерације Есе Кресе и других. Он је на раменима имао двије хризантеме, што ће рећи да је био војни службеник у чину поручника. Неким случајем је остављен у Добоју и радио је у Дому ЈНА. Заједно смо дошли на идеју да формирамо не драмску секцију него АПС – Аматерску позоришну сцену – као удружење грађана. Док смо гањали одобрења, бирачка права и регистрацију, Милисав је скухао мајора Бошка Марића – крајишку душу на мјесту начелника Дома ЈНА и он нам је дао просторије за читајуће пробе, позорницу за мизансцен и салу за наступе, а уз то и по двије-три представе за војнике добојског Гарнизона. То смо обећали давати бесплатно умјесто кирије. Идемо у АПС... Тако смо се зезали одлазећи на пробе. АПС нам је постао друга кућа. Било је чисто, топло, а могло се и засјести послије пробе... Аца и Ана који су тада радили у ресторану Дома ЈНА су нас срдачно служили, а понекад су знали доћи и на пробу. Почели смо са припремама комедије 'Женидба' Николаја Васиљевича Гогоља. Режија је повјерена Михајлу Марсову, Рашид је запловио у сценографске воде радећи прву сценографију, а капо од свега била је стара добојска професорица и дама Клаудија Мељницки. Она нас је упутила у руски дух тог времена, објаснила односе у племству и војсци, из ког миљеа су били ликови 'Женидбе' и урадила све костиме, реквизите, бркове, бакенбарде (зулуфе), браде, перике. Актери прве АПС-премијере (Н. В. Гогољ: 'Женидба' – комедија), које можемо сматрати оснивачима сцене, каснијег позоришта, били су: режија: Михајло Марсов, сценограф: Рашид Муминагић, костимограф: Клаудија Мељницки, улоге: Блаженка Марсов, Марија Јанковић, Зденка Качавенда, Александар Васиљевић, Михајло Марсов, Рашид Муминагић, Милисав Јанковић, Михаел Водник, Душан Кресоја, Адем Мујић и Ајша Хаџимујић. Премијера: 17. април 1967. Представа: три. Гледалаца: 635. Касније им се придружују и Суада Муминагић и Надежда Карабин, које су ојачале женски дио ансамбла и још могле привући у чланство и ученике јер су тада обје биле професорице у добојским средњим школама.“

На данашњи дан рођени су француски писац Едмон Ростан (1868) и руски композитор, диригент и пијаниста Сергеј Васиљевич Рахмањинов (1873), а 1976. године умро је Макс Ернст, њемачки сликар и вајар.