ПОДСЈЕТНИК...Руски књижевник Алексеј Максимович Пјешков, познатији под псеудонимом Максим Горки, рођен је на данашњи дан 28. марта 1868. године.
Руски књижевник Алексеј Максимович Пјешков, познатији под псеудонимом Максим Горки, рођен је на данашњи дан 28. марта 1868. године.
„Провео је детињство у сиромаштву и беди (одакле и потиче име које је себи дао), постао је скитница. Његова рана дела дају симпатичне описе друштвеног дна Русије; међу њима налазе се изванредне приче 'Челкаш' (1895) и 'Двадесет шест мушкараца и девојака' (1899), и успешна драма 'На дну' (1902). Због револуционарног деловања, провео је године 1906-13. у иностранству као политички прогнаник. У његова дела спада аутобиографска трилогија 'Моје детињство' (1913-14), 'У свету' (1915-16) и 'Сви моји универзитети' (1923). Иако је у почетку критиковао Владимира Иљича Лењина и бољшевике, после 1919.сарађивао са Лењиновом владом. Живео је у Италији од 1921. до 1928. По повратку у СССР, постао је неприкосновени вођа совјетских писаца. Када је 1934. основано Удружење совјетских писаца, постао је његов први председник и дао је допринос рађању социјалног реализма. Умро је изненада [1936] док је био на болничком лечењу, можда је убијен по наредби Јосифа Стаљина.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање : В-Ђ“, Београд, 2005, стр. 124).
У личној библиотеци Данијела Конзанија, која се као библиотечка цјелина чува у Народној библиотеци Добој, налази се и драма Максима Горког „На дну“. Текст је превела Мага Магазиновић (1882-1968), кореограф, балетски педагог и историчар игре, чије се књиге такође чувају у Збирци старе и ријетке књиге добојске Библиотеке. Ова публикација из едиције „Мала библиотека“, којом је илустрован данашњи подсјетник, објављена је у Мостару 1907. године у Штампарско-умјетничком заводу Пахера и Кисића.
На данашњи дан 28. марта 1941. овај свијет својевољно је „напустила“ књижевница Вирџинија Вулф, рођена 1882. године. „Покушала дати роману нов вид и правац, по чему спада у најзначајније енглеске писце између два рата. Џојсов ученик, позната по примени технике унутрашњег монолога и тока свести у својим романима писаним истанчаним интелектуалним стилом остварила мајсторске портрете нарочито зрелих жена из енглеских виших друштвених слојева. Преокупирана темом времена, осетљива, снажног моралног чула, згрожена ратом, извршила самоубитство. Гл. дела: романи 'Госпођа Деловеј', 'Излет на светионик', 'Таласи', 'Орландо', 'Године'; есеји 'Сопствена соба', 'Између чинова', 'Смрт мољца', 'Обичан читалац' и др.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 1, Београд, 1986, стр. 470).
У „Политикином забавнику“ број 3002. од 21.8.2009. године, у рубрици „Рекла је“, на стр. 67. објављене су сљедеће мисли Вирџиније Вулф:
„Свака тајна у души писца, свако искуство у његовом животу, свака вредност његовог ума – јасно се види у његовом делу.“
„Књиге су огледала душе.“
„Главна дужност наставника је да нам после сваког предавања пружи влат чисте истине, да је ставимо међу странице свеске и сачувамо заувек.“
„Тамо где је мисао главна, срце, осећаји, племенитост, толеранција и доброта – једва могу да дишу.“
„Слобода подразумева самообуздавање.“
„Чудно је како стваралачка снага одједном уноси ред у универзум.“
„Уметност живљења је поставити на свом путу сваку ствар на место које јој припада.“
„Кроз већи део историје 'непознати аутор' била је жена.“
„Духовитост је прва од обдарености која нестаје кад се проговори страним језиком.“
Француски сликар руско-јеврејског поријекла Марк Шагал, такође је умро на данашњи дан 1985. године, а 1994. преминуо је и француски писац румунског поријекла Ежен Јонеско, творац „антитеатра“, аутор „Ћелаве пјевачице“ и „Носорога“ и један од битнијих представника „театра апсурда“.
