ПОДСЈЕТНИК… На данашњи дан, 24. марта 1905, умро је француски књижевник Жил Верн
На данашњи дан, 24. марта 1905, умро је француски књижевник Жил Верн, рођен 1828. године.
„Студирао је право, а затим је радио као брокер и писао драме и приче. Успех романа Пет недеља у балону подстакао га је да настави писање романтичних авантура. У његова наредна необична путовања, са све више фантастичних, али пажљиво смишљених научних чуда која су често претходила технолошким достигнућима двадесетог века убрајају се Пут у средиште земље (1864), Двадесет хиљада миља под морем (1870) и Пут око света за осамдесет дана (1873). Вернов књижевни рад имао је велики утицај на развој научне фантастике“. (Енциклопедија Британика : сажето издање, В-Ђ, Београд, 2005, стр. 40).
Жил Верн је пут на Мјесец предвидио 103 године прије стварног лета.
У компаративној табели садржаној у предговору романа Пут на Мјесец („Стварност“, Загреб, 1969), стоји:
|
Жил Верн – 1865. година |
Аполо 8 – 1968. година |
|
Посада: три члана |
Посада: три члана |
|
Годишње доба изабрано за лет: мјесец децембар |
Годишње доба изабрано за лет: мјесец децембар |
|
Полазак: Тампе, Флорида, САД |
Полазак: Кејп Кенеди, Флорида, САД (око 100 км удаљено од Тампеа) |
|
Повратак: Тихи океан |
Повратак: Тихи океан |
|
Почетна брзина: 25000 миља на сат |
Брзина изласка из земљине орбите: 24200 миља на сат |
|
Димензије танета: 12 стопа висине, 9 стопа ширине |
Димензије кабине: 12 стопа висине, 13 стопа ширине |
|
Тежина: око пет и по тона |
Тежина: око пет и по тона |
|
Грађа танета: ливено жељезо, челик, алуминијум |
Основна грађа за кабину: алуминијске легуре, челик |
|
Пресвлака: кожа |
Пресвлака: пластични материјал |
|
Резултат пута: кружење око Мјесеца и проматрање с удаљености од око 25 миља |
Резултат пута: кружење око Мјесеца и проматрање с удаљености од око 60 миља |
У Фонду старе и ријетке књиге Народне библиотеке „Данило Киш“ Теслић налази се и Вернов роман Јужна звезда, издање из 1927. године. Књигу је обнародовала београдска Књижарница Томе Јовановића и Вујића која се налазила на Зеленом венцу. Опсега 235 страница, штампана је ћириличним писмом, у брошираном повезу, а предњи корични лист, на коме се налази и портрет аутора, литографисан је у боји.
Издавачка кућа “Макондо” из Београда, 2013. године публиковала је Вернов роман Двадесет хиљада миља под морем. Ово луксузно издање илустровао је стрип-умјетник Алекса Гајић.
У поговору те књиге, књижевник Давид Албахари, поред осталог је написао: „У педесетим и шездесетим годинама прошлог века књиге су још увек сијале златним сјајем. Тада је, за мене као и за сву децу коју сам познавао, књига била највећи и најприроднији извор надахнућа. И снова. Свако од нас је прижељкивао да буде неки од јунака из романа Жила Верна или Карла Маја. Ја сам у нашим играма најчешће тражио да ме зову Винету, премда сам у потаји имао други план: да постанем нови капетан Немо… Ниједан други књижевни лик - не само у тим дечачким данима већ и касније - није имао толико утицаја на мене као тај тајанствени капетан величанствене подморнице Наутилус“.
О односу према Жилу Верну, Албахари је писао у тексту Капетан Немо и ја, који је објављен у Политикином забавнику, број 3220 од 25.10.2013. године. Дио овог текста може се пронаћи на интернет- адреси: http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/category/broj/3220.
У том тексту Албахари наводи да је овај чувени роман као дјечак својевремено добио од тетке која је живјела у Модричи. Иначе, мајка Давида Албахарија рођена је у Подновљу.
Нажалост, управо на дан Вернове смрти, 24. марта 1999. године, НАТО-снаге отпочеле су бомбардовање Савезне Републике Југославије.
