ПОДСЈЕТНИК... Српски филозоф и палеонтолог Бранислав Петронијевић рођен је на данашњи дан, 25.3.1875. године

Датум последње измене сриједа, 25 март 2020 13:34
Објављено сриједа, 25 март 2020 13:18

КонзаниСрпски филозоф и палеонтолог Бранислав Петронијевић рођен је на данашњи дан, 25.3.1875. године у мјесту Совљак код Уба (Република Србија).

„Студије медицине започео у Бечу, али убрзо се определио за филозофију, коју је наставио да студира у Лајпцигу, где је одбранио докторску дисертацију Став разлога. По повратку у Србију, предавао филозофију на Великој школи и Универзитету; члан САНУ. Изградио сопствени оригинални филозофски систем, у који је поред метафизике укључио теорију сазнања и филозофију природе. Своје метафизичко становиште, које је назвао моно-плурализам, развијао је критичким суочавањем са становиштима Спинозе, Лајбница и Берклија. То становиште је повезао са сопственом верзијом 'дискретне геометрије', такође са сопственом 'емпирио-рационалистичком' теоријом сазнања и недовршеном еволуционистичком филозофијом природе. Спада међу најзначајније српске филозофе. Гл. дела: Принципи метафизике (у два тома на немачком, преведено 1985), Историја новије филозофије (III, најкомплетније, издање постхумно, 1982. године), Универзална еволуција (на француском), Чланци и студије (4 свеске), О вредности живота, са аутобиографијом, постхумно у цјелини објављено 1983. године“. (Мала енциклопедија Просвета, Том 2,  Београд, 1986, стр. 985).

У Лексикону филозофа (Загреб, 1983, стр. 315), Данко Грлић је о Петронијевићу, поред осталог, писао: „Своје тезе о људској срећи настоји лоцирати с ону страну песимизма и оптимизма, које сматра једностраним и ограниченим. Премда је немогуће постићи и срећу у којој задовољство знатно премашује бол, ипак је могуће постићи релативну срећу свјесног живота без јаких задовољстава, али и без дубоких боли“.

Бранислав Петронијевић умро је у Београду, 1954.године.

Добојски столар и библиофил Данијел Конзани (1868-1963) читао је Петронијевићева дјела и у својој личној библиотеци имао је десет наслова овог чувеног филозофа. У посебној библиотечкој цјелини под називом „Библиотека Данијела Конзанија“ која се чува у Збирци старе и ријетке књиге Народне библиотеке Добој, похрањене су монографске публикације: Историја новије филозофије, први дио (1922), Основи емпиријске филозофије, три свеске (1923-1926), Основи теорије сазнања (1923), Филозофија у 'Горском вијенцу' и 'Лучи микрокозма' (1924), Хегел и Хартман (1924), те Чланци и студије, друга свеска (1920), док су прва (1913) и трећа свеска (1922) овог дјела у власништву Стелине Касер, унуке Данијела Конзанија.

На данашњи дан рођени су и турски путописац Евлија Челебија (1611) и мађарски композитор и пијаниста Бела Барток (1881), а умрли су Клод Дебиси (1918), француски композитор и амерички фотограф Џим Маршал (2010), који је овјековјечио бројне рокенрол-звијезде, међу којима су и Битлси, Боб Дилан, Џими Хендрикс и Џенис Џоплин.