Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Публикације
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • „CAеBulletin“ је билтен једне од најважнијих кооператива из области архивистике и библиотекарства из Милана (CaeB) и откако излази, а излази већ 40 година, објављује текстове само на италијанском језику. Међутим, изузетак је 53. број из децембра 2020. Године. Поред тога што је то јубиларни број који обиљежава 40 година свог… Read More
  • У свиjeту сe oд 1967. гoдинe, 2. aприлa, нa дaн рoђeњa дaнскoг књижeвникa Хaнсa Кристиjaнa Aндeрсeнa, oбиљeжaвa Meђунaрoдни дaн дjeчиje књигe. Meђунaрoдни дaн дjeчиje књижeвнoсти сe прoслaвљa сa циљeм дa сe прoмoвишe дjeчиja књижeвнoст и читaњe, кao и дa сe скрeнe пaжњa jaвнoсти нa пoтрeбe нajмлaђих читaлaцa. Нaшa Библиoтeкa укaзуje… Read More
  • У складу са препорукама Владе Републике Српске које се односе на превенцију ширења корона вируса у Републици Српској корисници Библиотеке тренутно не могу сами претраживати књижну грађу. Read More
  • Јавна установа Народна библиотека Добој позива све заинтересоване ауторе да пошаљу своје радове из области хуманистичких наука, културе и умјетности за објављивање у новом броју часописа „Значења“. Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Десет најчитанијих наслова: фебруар 2021

         

Позив на сарадњу у 2021.

ObavještenjeЧасопис Значења

Јавна установа Народна библиотека Добој позива све заинтересоване ауторе да пошаљу своје радове из области хуманистичких наука, културе и умјетности за објављивање у новом броју часописа „Значења“.

Радови у часопису биће подијељени у четири рубрике:

  • Наука;
  • Књижевни прикази;
  • Умјетност;
  • Прилози.

Молимо ауторе да се приликом слања радова придржавају упутстава. Радови које аутори пошаљу на адресу уредништва не смију бити раније објављивани, нити смију бити у процесу рецензије за неки други часопис. Сваки достављени рад подлијеже рецензији.

Крајњи рок за достављање радова је 1. септембар 2021. године.

Радове слати на адресу електронске поште: 

Више информација на: 

Уколико Редакција часописа одлучи да објави рад, аутори су дужни да потпишу изјаву о оригиналности рада, као и сагласност да се њихов рад може објавити.

Аутори одговарају за ауторска права достављених текстова и прилога и сматра се да су их од тренутка  када су их послали редакцији пренијели на издавача.

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...Двадесет шестог априла, на данашњи дан, у Тузли је рођен Мехмед Меша Селимовић (1910-1982), романсијер, приповједач, есејиста.

MesaДвадесет шестог априла, на данашњи дан, у Тузли је рођен Мехмед Меша Селимовић (1910-1982), романсијер, приповједач, есејиста.

„Завршио је Филозофски факултет у Београду. Био је професор Више педагошке школе и доцент Филозофског факултета у Сарајеву, а потом уметнички директор Босна-филма, директор Драме Народног позоришта и главни уредник  Издавачког предузећа 'Свјетлост' у Сарајеву; од 70-их година XX века до смрти живео је и радио у Београду. Његово најзначајније дело, роман 'Дервиш и смрт', једно је од највреднијих остварења савремене српске књижевности суптилне и психолошке анализе, сложености, бриљантног стила и начина на који се третира тема човекове судбине и егзистенције у суровим историјскими друштвеним околностима. У његова остала дела спадају: 'Прва чета', 'Туђа земља', 'Девојка златне косе' (приповетке); 'За и против Вука' (студија); 'Писци, мишљења, разговори', 'Сјећања' (есеји) и друга. Једна од престижних годишњих књижевних награда коју критичари додељују у сарадњи с дневним листом 'Вечерње новости' носи његово име.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, С“, Београд, 2005, стр. 62).

            У писму САНУ, 1976. године, Селимовић је написао: „Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.“ (https://sr.wikipedia.org/wiki/Меша_Селимовић).

            У књизи мемоарске прозе „Сјећања“, Меша Селимовић описује једну ноћ у хотелу у Добоју, коју су он и Хамза Хумо провели пред почетак Другог свјетског рата, путујући из Сарајева и закаснивши на воз за Тузлу.

            Данашњи подсјетник илуструје предњи корични лист романа „Дервиш и смрт“, издање Српске књижевне задруге из 1969. године, а на званичном јутјуб-каналу РТС-Културно-уметнички програм: https://www.youtube.com/watch?v=F4KI2ANT95k, доступна је истоимена позоришна представа у извођењу Крушевачког позоришта и режији Небојше Брадића, из 1996.

               Ana Музичар Владо Калембер рођен је на данашњи дан. У београдском листу за младе „Здраво“, број 72 од 5. фебруара 1979. године, расписан је избор за југословенског идеалног момка те године. Гласати су могле искључиво дјевојке. Испод Калемберове фотографије, писало је: „Професионални музичар, рођен 26. априла 1953. године. Студент музичке академије. Пије искључиво сок од јабуке. Спортове не гледа, али се бави њима. Висок 182 цм, тежак 68 килограма. Воли друштво девојака, с момцима се слабо разуме. Темпераментан, комуникативан, суздржљив, промишљен. Жеља: да пева као Жељко Бебек.“ Остали кандидати били су: кошаркаш Мирза Делибашић, фудбалер Драган Џајић, пјевач Оливер Мандић, гитариста Слободан Бодо Ковачевић, фудбалер Златко Цицо Крањчар, пјевач Аки Рахимовски, гитариста Горан Бреговић, глумац Славко Штимац, спортски возач Јожеф Шиклоши, кантаутор Ђорђе Балашевић, боксер Миодраг Перуновић, пјевач Џими Станић, уредник на радију Раде Радовановић, гитариста Драган Јовановић Крле, фудбалер Душан Савић, глумац Воја Брајовић и голман Раде Залад. Према резултатима објављеним у „Здраву“, број 75 од 19. марта 1979. Идеалан момак године био је Владо Калембер, чија се фотографија налазила на насловници тог броја. Поредак осталих био је сљедећи: Мирза Делибашић, Горан Бреговић, Душан Савић, Ђорђе Балашевић, Воја Брајовић, Раде Залад... У интервјуу датом том приликом Владо Калембер је изјавио: „Желео бих пре свега да захвалим свим читатељкама листа 'Здраво' које су учествовале у избору, а посебно онима које су гласале за мене. Шта да вам кажем? Стварно сам изненађен. Нисам ни сањао да бих могао победити.“ На питање о идеалној дјевојци за идеалног момка, одговорио је: „Није баш девојка, али кад би сте ми могли средити да се упознам са Катрин Данев био бих најсрећнији. Чуо сам да ће Лајза Минели и Катрин Данев бити гости емисије '3, 2, 1... крени'. Договорио сам се са режисером Зораном Златаром да ћу носити каблове, постављати рефлекторе, само да будем у њеној близини, да видим како стварно изгледа. Још кад би нас неко фотографисао... Код нас ми се највише допада Злата Петковић, Биљана Ристић је фамозна, али више волим плаве женске. Опет, све које су ми нешто значиле у животу биле су чађаво црне.“

            Фотографија предње стране првог сингла „Сребрних крила“ (издање загребачког „Југотона“), на коме се налазе пјесме „Ана“ и „Реци мала“, илуструје овај подсјетник, док се портрет Владе Калембера може погледати на званичном јутјуб-каналу Croatia Records: https://www.youtube.com/watch?v=MFwrb0YIdJ0.

            На данашњи дан рођени су: енглески књижевник Виљем Шекспир (1564), британски филозоф Дејвид Хјум (1711) и аустријски филозоф Лудвиг Витгенштајн (1889), а умро је Каунт Бејзи (1984), амерички џез-музичар.

                  

 

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo